AKS: Cilj je da ne dođe do pojave bolesti u industrijskom svinjarstvu

Afrička kuga svinja je prisutna na evropskom kontinentu od 1957. godine kada se pojavila u Portugaliji, a poslednjih 20 godina pravi u Evropi nešto veće štete, a u Srbiji prethodne četiri godine. Član Operativnog štaba Vlade Srbije za suzbijanje, sprečavanje i iskorenjivanje afričke kuge svinja i direktor Veterinarskog instituta u Jagodini dr Zoran Rašić kaže da u Pomoravskom okrugu trenutno ove bolesti ima u nekim selima u opštini Despotovac koje se graniče sa Braničevskim okrugom, a postoje i ugrožene teritorije, koje nisu zaražene, u opštini Svilajnac.

"Afričku kugu svinja prenose krpelji, prenosi se kontaminiranom hranom, a čovek ne oboleva ali može da prenese ovu bolest. Kod svinja se nekoliko dana posle infekcije jave klinički simptomi, to su pre svega apatija, visoka temperatura, ne uzimaju hranu i vodu. Koji god simptom da primete, vlasnici životinja hitno treba da se obrate veterinarskoj stanici koja će preduzeti predviđene mere", kaže dr Rašić i dodaje da nakon što se uzmu uzorci i dostave na pregled u veterinarski institut potvrđuje se bolest ili se ustanovljava da nije prisutna. 

Vrlo je važno da vlasnici životinja znaju da se ovo ne plaćaju već se sve radi o trošku Ministarstva poljoprivrede.

Šta je zabranjeno, a šta izbegavati?

Ono što je takođe važno, kada je reč o prenošenju ove bolesti, jeste ilegalan promet životinja koji pravi velike probleme.

"Sasvim sigurno se tome staje na put jer je u julu ove godine Vlada Republike Srbije formirala Operativni štab za sprovođenje mera za sprečavanje afričke kuge svinja. U štabu su predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i drugi. Već su normativno doneta neka akta i zaključci Vlade Srbije da može da se angažuje vojska i policija radi kontrole prometa i sprečavanja ilegalnog prometa. Imali smo već dva slučaja na teritoriji Čačka."

Ozbiljan problem predstavlja i držanje svinja na otvorenom.

"Postoje gazdinstva koja imaju autohtone rase svinja za koje dobijaju subvencije za čuvanje tih životinja. Ali držanje svinja na otvorenom je veoma veliki rizik zbog kontakta sa divljim svinjama. Zato je savet da se ipak čuvaju u nekom prostoru koji je pod kontrolom da ne bi životinje došle u kontakt sa divljim svinjama", savetuje dr Rašić.

Sve je pod kontrolom

Važno je da ljudi vode računa o svom kretanju, da ne idu u zaražena područja pa posle u svoja gazdinstva.

"Mi držimo bolest pod kontrolom i nemamo pojavu bolesti na farmama i industrijskom svinjarstvu. U Pomoravskom okrugu postoje dve farme sa kapacitetom od nekoliko hiljada svinja, a u Šumadijskom okrugu, za koji je takođe zadužen naš Veterinarski institut, imamo repro centar na teritoriji opštine Rača. Tu su biosigurnosne mere na veoma visokom nivou i nema bojazni da se bolest tu pojavi."

AKS: Koji su simptomi, ko uklanja leševe i kolika je nadoknada?

Cilj svih preduzetih mera jeste da ne dođe do pojave bolesti u industrijskom svinjarstvu. Sve namirnice koje su u prometu, na mestima koja su za to predviđena, su pregledane i bezbedne. Stočne pijace u zaraženim i ugroženim područjima su zatvorene.

Ovih dana je Ministarstvo poljoprivrede isporučilo veterinarskim institutima značajnu količinu zaštitnih odela koje će instituti dati veterinarskim stanicama, a oni vlasnicima životinja. Distribuirane su i velike količine dezinfekcionih sredstava. Kada je reč o lovištima dr Rašić kaže da se sve odstreljene divlje svinje pregledaju, a uginule životinje lovci takođe treba da prijave.