Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • AKS
  • 07.08.2023. 13:30

AKS: Koji su simptomi, ko uklanja leševe i kolika je nadoknada?

Čini se kao da se ponavlja scenario iz 2019. godine kada je krenulo prvo širenje ove bolesti u našoj zemlji.

Foto: Depositphoto/piccaya
  • 2.051
  • 228
  • 0

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, do 3. avgusta afrička kuga svinja zabeležena je na 1.232 gazdinstva. Potvrđeno je 1.637 slučajeva afričke kuge (AKS) kod domaćih svinja. Prema izveštaju Uprave za veterinu, AKS je dan kasnije registrovana u selu Trnovče kod Velike Plane i u Kupinovu u Sremu.

"Trenutno su najugroženiji gradovi i opštine na području Braničevskog, Južnobanatskog, Srednjebanatskog upravnog okruga i teritorija Grada Beograda", rečeno nam je iz Ministarstva poljoprivrede.

Koji su simptomi?

Vlasnici afričku kugu svinja mogu prepoznati na osnovu iznenadnog uginuća jedne i više svinja; gubitka apetita; potištenosti; povišene telesne temperature do 42°C; krvarenju po koži (najčešće po ušima, njušci, repu, nogama, stomaku i bočnim stranama trupa); krvavom prolivu; pobačaju; nesigurnosti u hodu; otežanom disanju i kašljanju, povraćanju kod grla.

Čini se kao da se ponavlja scenario iz 2019. godine kada je krenulo prvo širenje ove bolesti, i to u selima Mladenovca u Centralnoj Srbiji. Kako su nam otkrili iz EFSA-e, u EU bolest je trenutno prisutna u Bugarskoj, Hrvatskoj, Estoniji, Italiji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji. Pogođena je i Ukrajina i susedna Bosna i Hercegovina.

Jedan od simptoma je iznandno uginuće (foto: EFSA)

Zaraza je moguća:

  • direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama;
  • indirektnim kontaktom putem gutanja proizvoda od zaraženih životinja, kontakt sa kontaminiranom odećom, vozilom ili opremom;
  • Ujedima zaraznih mekih krpelja (gde su prisutni).

Čovek je glavni prenosilac?

Naučnica EFSA tima za zdravlje životinja Sofi Dolander ističe da širenje ove bolesti može biti favorizovano zbog ljudskih aktivnosti, na primer, putem kontaminiranih vozila ili transporta zaraženih životinja. Da je čovek najveći prenosilac slaže se i redovni professor, Katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela sa beogradskog Fakulteta veterinarske medicine prof. dr Sonja Radojičić.

Čovek odgovoran za unošenje AKS-a među divljim svinjama - potrebne zajedničke snage u suzbijanju

"Često se čuje da su divlje svinje najznačajniji prenosioci afričke kuge svinja. One jesu rezervoari, a da li će biti prenosioci na domaće svinje, zavisi isključivo od ljudskih aktivnosti. Danas se brojevi žarišta kod domaćih i divljih svinja prikazuju odvojeno, a analizom takvih trendova možemo da zaključimo da je pojava bolesti kod domaćih svinja isključivo vezana za ljudski faktor. To jasno pokazuju i brojevi žarišta u različitim zemljama", objašnjava Radojičićeva.

Otkriva i sledeće podatke; Poljska je na primer od početka godine prijavila 1994 žarišta AKS kod divljih svinja i 16 kod domaćih, a Nemačka 748 kod divljih svinja i samo jedno žarište kod domaćih. Sa druge strane, u zemljama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje svinja i lošim biosigurnosnim merama, broj prijavljenih žarišta kod divljih i domaćih svinja je skoro jednak, a nekada i veći kod domaćih u odnosu na divlje svinje ( Rumunija 223:259, Srbija 194:280, Hrvatska 3:112).

Naši lovci iz Lovačkog saveza Srbije imaju set pravila kojih moraju da se pridržavaju korisnici lovišta, ne bi li se sprečilo širenje AKS-a. 

  • u lovištu ne ostavljati za sobom otpatke hrane koja sadrži ostatke hrane životinjskog porekla;
  • ukoliko u sopstvenom domaćinstvu/dvorištu držite domaće svinje, obavezno, nakon svakog dolaska iz lova i lovišta promenite odeću i obuću pre nego pristupite pojenju, hranjenju ili čišćenju sopstvenih svinja;
  • zamolite lovce koji dolaze iz zemalja zaraženih AКS da ne donose sa sobom namirnice pripremljene od svinjskog mesa poreklom od domaćih i divljih svinja. AКS se vrlo često prenosi kontaminiranom hranom;
  • koristiti nepropusne sudove za leševe iz šume;
  • što manje koristiti privatne automobile u zaraženim područjima, naročito za prevoz ulovljenih životinja;
  • garderoba koja ograničava kontaminaciju lovačkih alata i vozila krvlju;
  • obavezno pranje i dezinfekcija svih alata koji se koriste za prenos divljih svinja nakon upotrebe u zaraženom području, kao i obuće i prevoznih sredstava.
  • obavezna je prijava svake bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom organu.

Prerada ili zakopavanje leševa

Jedan od načina da se zaustavi širenje bolesti jeste eutanazija domaćih grla, te je do sada tim putem eliminisano skoro 20.000 jedinki. Šta se dešava sa leševima ubijenih svinja, pitali smo Ministarstvo poljoprivrede.

"Uginule i eutanazirane svinje obolele od afričke kuge svinja preuzimaju objekti odobreni za preradu leševa životinja ili ovlašćeni prevoznici koji vrše prevoz leševa do pomenutih objekata za preradu ili do mesta zakopavanja. Sami poljoprivrednici ne vrše zbrinjavanje leševa životinja, već se kod sumnje na zaraznu bolest postupci zbrinjavanja (sakupljanja, prevoza, zakopavanja i prerade) vrše pod nadzorom veterinarske inspekcije", kažu iz resornog ministarstva, te pojašnjavaju da je ova praksa bila je ista i prethodnih godina, deo leševa svinja je zakopavan, a deo prerađivan u objektu odobrenom za preradu leševa.

Pirot: Zašto se jedan deo domaćih svinja odvodi u klanicu, a drugi zakopava?

"Kod zakopavanja izbor mesta zakopavanja vrši se na način da se zaštiti životna sredina i spreči širenje virusa. Prerada u objektima za preradu se obavlja na visokim temperaturama (sterilizacijom)."

Ko i koliko oštećenom?

Oštećeni stočari, pored praznog obora neće ostati  i praznog džepa, jer je za uginule i ubijene svinje predviđena finansijska nadoknada vlasnicima životinja po hitnom postupku.

Da li će stočari dobiti nadoknadu? (foto: G. Nastić)

"Zahtevi se svakodnevno obrađuju i isplaćuju", otkrili su nam u ministarstvu, ali ne i o iznosu nadoknade po grlu.

Samo u selima Čačka novi slučajevi AKS-a beleže se svaki dan, a nakon što inspekcija i komisija utvrde bolest i da grla moraju da budu eutanazirana, radi se procena kategorije i težine svinje, kao i tržišna cena.

"Na osnovu toga se određuje ukupna suma nadoknade", rekao nam je stručnjak za stočarstvo iz PSSS Čačak Nebojša Brajović dodajući da sami stočare ne podnose zahtev za novčanu nadoknadu, već inspekcija nakon utvrđenog zapisnika.

Kako prenosi RTV, prerađivači su ponudili stočarima da odmah otkupe sve svinje kako proizvođači ne bi bili na gubitku.

Šta sada činiti?

Najiščekivaniji je odgovor na pitanje - koje je rešenje za prevenciju ove opasne bolesti.

"Ni jedna mera nije 100 posto sigurna, ali kako vakcina protiv ove bolesti ne postoji, jedini i najsigurniji način zaštite je primena striktnih biosigurnosnih mera i higijena", kaže Radojičićeva.

Na prvu pojavu sumnje na afričku kugu svinja, stočari treba da odmah, bez odlaganja obaveste veterinarsku inspekciju koja će sa epizootiolozima nadležnih instituta uzeti odgovarajuće uzorke za
analizu. 


Tagovi

Afrička kuga svinja AKS Ministarstvo poljoprivrede Uprava za veterinu Sofi Dolander Sonja Radojičić Simptomi Uklanjanje leševa Lovački savez Srbije EFSA Prevencija


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Dragan Spasić iz Zatonja sa Srebrnog jezera doneo nam je pihtije na degustaciju - sa fotografija se vidi da nismo imali mnogo vremena za priču :D