Aleksandar je peta generacija stočara u porodici: Dnevno proizvedu 1.000 litara mleka

U samom srcu Timočke krajine, nadomak Knjaževca, okruženo čistom prirodom, padinama i pašnjacima nalazi se selo Vina. Nekada poznato po rudniku, danas po farmi  "Jelenković" koja ponosno prkosi činjenici da se ovaj kraj sve manje bavi stočarskom proizvodnjom.

Generacije Jelenkovića decenijama uspešno uzgajaju krave, bikove i telad, a farma trenutno broji 80 grla. Jedan od najmlađih u porodici, dvadesetčetvorogodišnji Aleksandar Jelenković, objašnjava nam otkud tolika ljubav prema stočarstvu.

"Sve je počelo od čukundede koji se bavio stočarstvom, a pradeda je znatno proširio proizvodnju, kupio mehanizaciju i napravio štale. Želeći da nastavimo stopama naših predaka, trudili smo se da očuvamo porodičnu tradiciju i vremenom povećamo broj grla, ali i površine koje obrađujemo", počinje priču ovaj mladi poljoprivrednik.  

Prava porodična farma

Kako dalje ističe, otac i deda su mnogo radili kako bi sada sve ovo imali. On im u svemu pomaže, kao i majka, dve sestre i baba. Praznikom ne rade, ali su svim ostalim danima svako na svom radnom zadatku.

"Još u srednjoj školi sam znao da neću upisivati fakultet, već da ću se vratiti na selo. Tako smo, u dogovoru sa dedom i ocem, odmah po završetku srednje veterinarske škole, odlučili da povećamo broj grla sa 50 na 80."

Radni dan na farmi počinje pre svitanja. U pet ujutru se najpre hrane krave, telad, potom i druge životinje, a nakon toga sledi muža.

Život dva stočara: Deli ih 170 kilometara i 47 godina

"Istovremeno se muze šest krava, a mleko direktno ide u laktofriz. Trenutno muzemo njih 40 i na dnevnom nivou imamo oko 1.000 litara mleka koje predajemo mlekari svaki drugi dan", kaže ovaj mladi stočar i dodaje da se proizvodnjom sira bave isključivo za sopstvene potrebe.

Uzgajaju konje i ovce, obrađuju 60 hektara

Kako dalje napominje, pored mlečnog govedarstva bave se i uzgojem konja, ovaca i živine. Obrađuju površine od oko 60 hektara na kojima se nalaze pretežno ratarske kulture, pšenica, ovas, ječam, kukuruz, travno detelinske smeše, ali i povrtarske kulture koje gaje za sebe.

"S obzirom na to da se bavimo mlečnim govedarstvom, a čuvamo i toliki broj životinja, hrana mora biti kvalitetna i mora je biti u dovoljnim količinama. Seno treba biti dobro osušeno, a silažni kukuruz ne sme da prezri."

U letnjim mesecima spavaju samo dva ili tri sata, jer detelinu sakupljaju isključivo noću da ne bi došlo do opadanja lista.

Želi da neguje porodičnu tradiciju

Prema rečima mladog poljoprivrednika, ova godina je bila loša za proizvodnju kukuruza, a prinos livadarskih kultura je bio znatno smanjen, čak je, usled nedostatka padavina jedan otkos izostavljen. Prinos pšenice je, kako ističe zadovoljavajući, kao i prinos drugih žita.

"Ne smemo se oslanjati samo na ono što posejemo tekuće godine, jer od vremenskih prilika i neprilika zavisi kakav će biti prinos i kvalitet kultura. Zato uvek imamo određenu količinu zaliha hrane, kako bismo mirno čekali zimu."

Jelenkovići su potpuno opremljeni svom potrebnom mehanizacijom za obradu zemljišta, negu i berbu useva. Imaju devet traktora, kombajn za silažu, rolo balirku, kosačice, sejalice, prikolice i druge priključne mašine neophodne za ratarsku proizvodnju.

"Moja želja je da ostanem na selu i nastavim porodičnu tradiciju. Volim životinje, naročito konje, prirodu i sve blagodeti koje pruža ovakav život", završava Jelenković koji svakako planira proširenje proizvodnje u budućnosti.

Više fotografija sa porodične farme pogledajte u galeriji ispod teksta.