• Saveti veterinara
  • 25.06.2017. 13:00

Bolesti ovaca: za zaštitu je važna preventiva

Pošto lečenje nekad može biti sporo, neuspešno ili nemoguće, stočarima se preporučuje pored redovnih tretiranja i preventiva u vidu čistih uslova za životinju.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 3.021
  • 500
  • 0

Stariji kažu da je ovca zahtevna životinja, jer joj je potrebno obezbediti čistu hranu, vodu i obor. U suprotnom - oboli. Mnoge bolesti se ne leče, već sprečavaju dehelmentizacijom, odnosno raznim tabletama ili sezonskim vakcinama. Preventiva je ipak najbolja otpornost na ovčije bolesti.

"Najčešće bolesti koje napadaju ovce su veliki i mali metilj, a česta je pojava i pantljičare, uglavnom kad se isteraju na pašu", kaže Zoran Milovanović, veterinar iz jedne šumadijske opštine.

Kako ovce mogu da obole?

Od metilja najčešće oboljevaju kada se napasaju na vlažnim i močvarnim pašnjacima, piju zagađenu vodu ili jedu nedovoljno osušeno seno koje je zaraženo ovim parazitom. Na sličan način mogu da se zaraze i pantljičarom. S proleća aktuelni su i krpelji, ali za sve parazitske bolesti postoji terapija, uverava Milovanović:

Zoran Milovanović

"Stočari treba barem dva puta godišnje da ih očiste od unutrašnjih parazita. Obično se to radi pri promeni načina ishrane, odnosno prelaskom sa suve hrane na pašu i obrnuto. Ali treba voditi računa da većina tih antihelmintika, inekcionih i praškastih, ne smeju biti dati za vreme parenja ili u prvoj trećini estrusa".

Važnost higijene i dobre ishrane

Postoji još jedna bolest koja je česta kod ovaca, a to je zarazna šepavost. Ova bakterijska bolest izaziva promene na papcima, koje uzrokuju šepanje. Papke je neophodno potapati više puta u desetopostotni hidrogen, a moguća je primena i nekog antibiotika. Čišćenje i detaljna dezinfekcija prostora gde borave ovce su obavezni nakon ove zaraze.

Loša higijena staje i deficitarna ishrana mogu dovesti i do infektivne bolesti pod nazivom kontagiozni ektim ili zarazna krastavost usta. Struka kaže da bolest nije opasna, prenosi se kontaktom s jedne ovce na drugu i pošto promene nastaju na ustima životinje, stočari je često mešaju sa "plavim jezikom".

Obavezna vakcinacija protiv "plavog jezika"

Nakon havarije koju je ova bolest izazvala u prethodne tri godine, a naročito prošle, u toku je sada obavezna, Pravilnikom o utvrđivanju programa mera zdravstvene zaštite životinja, vakcinacija goveda i ovaca od ove bolesti na teritoriji Srbije. "Plavi jezik" koji napada sve preživare, prenose vektori poput komaraca.

"Virus razara krvne sudove i sluzokožu usne duplje. Jezik jako otekne i pomodri, pa zato se bolest i zove plavi jezik. U ovom slučaju nema terapije, samo preventive, a ukoliko bolest već nastupi, životinje se ubijaju, a njihova tela neškodljivo uklanjaju, odnosno radi se 'stamping out'", objašnjava Milovanović i dodaje da je u razgovoru sa kolegama saznao da čak i ona grla koja prežive su poput hodajućih leševa, koja se ne mogu ugojiti niti vratiti u prvobitno proizvodno stanje.

Bolesti koje se mogu preneti na čoveka

Od bolesti koje su zoonoze, odnosno mogu se sa ovce preneti i na čoveka su bruceloza, antraks i Kju-groznica. Antraks je akutna bolest kod preživara izaziva mnoga krvarenja u organizmu. Od antraksa, poznatiji i kao "crni prišt", mogu oboleti ljudi koji su u direktnom kontaktu sa obolelom ili uginulom životinjom ili njihovim nedovoljno obrađenim mlekom i mesom. Međutim, ova bolest se više ne pojavljuje kod nas.

Ređe se pojavljuje i Kju-groznica, koju najčešće izazivaju krpelji, a posledica je upala pluća kod obolele životinje, pa i kod ljudi koji su bili u kontaktom sa obolelom životinjom. Nezvanično, postoje navodi da se ova bolest pojavila u Sremu, nakon dijagnostikovanja kod nekoliko obolelih ljudi, a trenutno se vrši uzorkovanje krvi kod prijemčivih životinja. Redovno uzorkovanje krvi i analiza je prva mera preventive kod zoonoza.

Pojedine bolesti ovaca zarazne su i za čoveka

"Bruceloze nema u Šumadiji, više na jugu Srbije i na Kosovu, jedno vreme bila je i u Južnom Banatu, s tim da se ta bolest kontroliše obaveznim uzorkovanjem krvi kod ovaca jednom godišnje i slanjem na analizu", kaže šumadijski veterinar i naglašava da se i u ovom slučaju radi "stamping out".

Važno je životinje voditi kod veterinara

Kontrole krvi i vakcinacije su poželjne i obavezne za ozbiljnije bolesti, a čišćenje od parazita barem dva puta godišnje. Mada se tretiranje u nizijskim i poplavnim područijima treba obaviti krajem septembra, decembra, marta i krajem ovog meseca.

Milovanović navodi da su autohtone rase otpornije na bolesti. To se može objasniti njihovom prilagođenošću terenima i klimatskim uslovima, ali paraziti napadaju svaku ovcu. Pošto lečenje nekad može biti sporo, neuspešno ili nemoguće, stočarima se preporučuje pored redovnih tretiranja i preventiva u vidu čistih uslova za životinju.

"Potrebno je održavati higijenu u štali ali i na ispustima. Ovce moraju da imaju odgovarajuću ishranu - potrebna je kompletna krmna smeša, ako je seljak već nema, da obezbedi. Ovo područje je uglavnom deficitarno u selenu, koje može uzrokovati i distrofiju mišića", završava Milovanović.

Foto: Julijana Kuzmić


Tagovi

Bolesti Kod Ovaca Metilj Zarazna Sepavost Kontagiozni ektim Bruceloza Plavi Jezik Kju Groznica Sumadija Srem Bruceloza Antraks Higijena Staje Ishrana


Autorka

Julijana El Omari

Julijana El Omari

Julijana El Omari je diplomirani novinar, a svoju specijalnost pronašla je u agro novinarstvu. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi