• Radnik na farmi
  • 13.01.2021. 16:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Srbobran

Briga o ovcama ni za kakve pare, "džaba" i besplatna ispaša

Stalno govorimo o unapređenju stočarstva, a da li postavljamo pitanje - ko će te životinje čuvati?

Foto: Julijana El Omari
  • 2.734
  • 833
  • 0

I dok se veći gradovi sve više proširuju, sela su nam sve praznija. Slika koja nas, donekle, ni ne iznenađuje više. Brojni su problemi koji posledično nastaju i znatno utiču na održivost poljoprivredne proizvodnje - jedan od većih je nedostatak radne snage na domaćim farmama. Govorimo o unapređenju stočarstva, a da li postavljamo pitanje - ko će te životinje čuvati?

Velikom farmom jedna porodica ne može sama da upravlja i brine. Potreban je bar jedan radnik, a u Srbiji ga nije lako naći.

Da li je sve vredno truda?

Na imanju PG Milivoja i Sanje Stričević u Srbobranu, trenutno je između 800 i 1.000 grla, što ovaca, ovnova, jagnjadi... U pitanju je farma zatvorenog tipa, životinje se ne izvode na pašu, već se njihova ishrana odvija u objektu. Dosta toga je mehanizovano, te posao nije previše zahtevan. Međutim, prema mišljenju naše sagovornice, nedostatak radnika nije jedino što otvara pitanje o tome da li vredi dalje ulagati.

"Pre svega, samo tržište je nesigurno. Mi prodajemo jaganjce u Srbiji, deo ode u Izrael, Tursku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru. Cene su bazirane na periodu od pre 10 godina i sve su niže od realnih. Kada na sve to dodamo da ne možemo da nađemo osobu koja bi radila taj posao, pitamo se koliko je vredno truda i rada", navodi Sanja Stričević.

Na imanju Stričevića između 800 i 1.000 grla (foto: Sanja Stričević)

Oglas u kojem traži radnika za rad na farmi, pripremu hrane za ovce, brigu o njima, redovno obilaženje, objavila je na nekoliko različitih sajtova i u grupama na društvenim mrežama.

"Sada u toku zime je malo više posla, posebno od jeseni kada počne jagnjenje, ali u letnjim mesecima se u toku dana odmara zbog vrućine, samo im se napravi obrok ujutru ili uveče." 

Plata između 35.000 i 50.000 dinara sa obrokom i smeštajem

Komentara na njenim oglasima je mnogo, ima i poziva, ali se pretežno javljaju ljudi starosti oko 70 godina koji, smatra, ne bi bili u fizičkoj mogućnosti sve obaveze da odrade.

"Ima i mlađih od 18 godina, ali ni njih ne mogu da zaposlim. Nama je potreban mlad čovek, okretan, koji može da iznese posao. Ono što je kod svih isto jeste da prvo pitaju kolika je plata. Šta god da im kažemo, malo im je. Plate se kreću od 35.000 do 50.000 dinara što je dobra zarada s obzirom na to da im mi obezbeđujemo hranu i smeštaj, internet, televizor, veš mašinu", objašnjava naša sagovornica.

Iskustva su, napominje, uglavnom bila neprijatna. Neretko se dešavalo da se samo probude i ne zateknu zaposlene na svom imanju. Nakon dvojice radnika od kojih se jedan zadržao 12, a drugi 15 godina, ne mogu da pronađu onog koji bi ostao duže od 30 dana.

"Kada dođu, njima treba mesec dana da se uhodaju. U tom periodu shvate da to nije za njih, prime platu i samo nestanu. U poslednjih godinu i po dana nijedan radnik nije ostao duže od toga."

Banat: Ostali bez posla, pa otišli u pastire

Ovo pitanje pokrenuli smo i na društvenim mrežama, a mišljenja stočara i potencijalnih radnika su različita. Dok pojedini smatraju da većina ljudi ne bi radila na farmi "ni za platu veću od 1.000 evra", ima i onih koji kažu da je teško uspostaviti ravnotežu tako da svi budu zadovoljni.

Gotovo svi farmeri takođe obezbeđuju smeštaj i hranu, a novac koji bi izdvojili za platu radnika u proseku je oko 500-600 evra. Neki, pak' misle da je veći problem od plate neprikladno ponašanje poslodavaca prema zaposlenima, dok se mogu čuti i mišljenja da će retko ko prihvatiti takav rad zbog težine posla.

Bolje za ispašu, nego za kosidbu

A osim pronalaženja pastira i radnika na farmi, nije lako pronaći ni one koji bi besplatno koristili pašnjake za ishranu svojih životinja. Dimitrije Stojšin iz Beograda odlučio je da pašnjak, koji se nalazi na njegovom placu u selu Mislođin kod Obrenovca, u potpunosti besplatno da stočarima na korišćenje. Njegov oglas nalazi se na našem KLUB-u. Međutim, niko se nije javio.

"Ja u drugom delu placa gradim kuću, nemam vremena da kosim pašnjak dok to ne završim, pa želim da nekome izađem u susret i ponudio sam da tu besplatno čuvaju ovce ili koze. I prošle godine sam imao istu želju, ali zainteresovanih nije bilo", navodi Stojšin dodajući da mu je cilj i da pomogne, ali i da obezbedi da pašnjak ne preraste "u džunglu".

Prema njegovom mišljenju, bolje je iskoristiti ga za ispašu nego za kosidbu.


Tagovi

Čuvanje ovaca Briga o ovcama Sanja Stričević Besplatna ispaša Dimitrije Stojšin Oglas Radnik na farmi


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.