Čaba Boršoš iz Adorjana ima najbrojnije stado ovaca rase virtemberg u Srbiji

Čaba Boršoš  se bavi ovčarstvom od svoje sedme godine, a brojno stanje stada postepeno se uvećavalo, pa je pre deceniju u njemu bilo 600 i poslednjih godina se broj ovaca skoro upetostručio.

Boršoš kaže da je genetski potencijal stada popravio uvozom iz Nemačke već u tri navrata, a i sada ima dozvolu za uvoz za poboljšanje genetike. Njegovo stado ovaca rase virtemberg je najbrojnije u Srbiji sa skoro 3.000 grla.

"Pri­plodna grla mogu lako da se prodaju i sada je dosta velika potražnja u celoj Srbiji. Dosta lepe pare se ostvaruju i od subvencija iz državne kase, pa smo tako dogurali da imamo farmu u ovom obimu", kaže Boršoš.

Virtemberg najpopularnija rasa među mladim ovčarima

Najveći deo jagnjadi izvozi za Izrael i Palestinu 

Boršoš kako prenosi Dnevnik se na farmi većim delom bavi proizvodnjom priplodnih grla, a ono što nije za priplod isporučuje se domaćim klaničarima. Kaže da najveći deo jagnjadi izvozi za Izrael i Palestinu.

On smatra da u ovčarstvu računica zavisi ko kako drži stado i koliko se u njega ulaže. Kaže da ukoliko čovek uloži malo više para i bavi se intenzivno kvalitetnom proizvodnjom, onda se to posle godinama vraća. Međutim, oni koji drže ovce neumatičene, uskraćeni su za subvencije koje ne mogu da dobiju, pa računica nije baš povoljna. "Interes je da u stadima imamo što bolju genetiku i da su ovce umatičene, jer se godišnje po ovci ostvaruje subvencija od 7.000 dinara," napominje Boršoš.

Zatim, dodatno olakšava situaciju u ovčarstvu i to što država za jagnjad isporučenu klanicama ili ukoliko se izvoze, daje subvenciju od 2.000 dinara.

Boršoš smatra da je stimulacija od strane države dosta podsticajna za razvoj ovčarstva, a podsticajnim sredstvima pridružuje se i lo­kalna samouprava opštine Kanjiža koja izdvaja novac za nabavku priplodnih ovnova.  

Raja uzgaja ovce i u 88. godini

Kombinovani sistem doprinosi boljem učinku na farmi 

Za držanje ovaca Čaba Boršoš koristi kobinovani sistem, i u zatvorenom prostoru i na ispaši, što doprinosi boljem učinku na farmi. Ovce koje su sjagnjene svaki dan izlaze na ispašu, a one koje se ojagnje drže se na farmi na jaslama. Pošto je stado dosta veliko nemaju dovoljno pašnjaka, tako da i ovce koje idu na ispašu uveče dobijaju dodatni obrok. Pašnjak kojim raspolažu kako kaže Boršoš bio bi dovoljan samo za polovinu stada.    

Ovčari su mahom orijentisani na proizvodnju jagnjadi, čija cena je prethodnih dana pala na malo više od 200 dinara za kilogram žive vage, u januaru se kretala od 300 do 320 dinara. Prema rečima Boršoša, sadašnja cena od 270 dinara nije ekstra, ali još uvek je rentabilna.

Trošak za striženje po ovci oko 200 dinara 

Striženje ovaca na ovoj farmi obavlja se u sopstvenoj režiji, pa vunu otkupljuje Boršošova firma. Za vunu je lane bilo kupaca na inostranom tržištu, a i ove godine se očekuje izvozni aranžman, međutim, ove sezone vuna na tržištu mnogo je jeftinija. Kilogram vune trenutno je oko 70 dinara, koliko plaća i Boršošova firma, dok je prošle godine cena bila 100 dinara, ali ovčari pamte i lošija vremena kada jedno vreme vuna nije nikome trebala. 

Boršor smatra da je trošak za striženje po ovci oko 200 dinara. Od svake ovce ima oko tri kilograma runa. 

Sa farme Čabe Boršoša kolekcije ovaca prikazuju se na izložbama i osvajaju priznanja, pa je tako bilo i na prošlonedeljnom 17. Festivalu ovčarstva u Senti, a priznanja su do sada osvajana i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.