Dobrobit životinja za bezbednu hranu

Prema definiciji, dobrobit životinje pokazuje kako životinja reaguje na uslove u kojima živi. Trebalo bi da bude zdrava, uhranjena, bezbedna, da joj je udobno i da ne oseća bol, strah i stres.

To zahteva prevenciju bolesti i odgovarajuće veterinarsko lečenje, sklonište, upravljanje, ishranu, humano postupanje i humani pristup prilikom usmrćivanja.

Dakle, dobrobit životinja se zahteva na pet sloboda:

• Sloboda od gladi i žeđi (uvek dostupna sveže vode i hrana);
• sloboda od neudobnosti (adekvatan prostor i okruženja);
• sloboda od bola, povreda i bolesti (prevencija i lečenje);
• sloboda od straha i stresa (uslovi koji sprečavaju mentalnu patnju);
• sloboda ispoljavanja prirodnog ponašanja (prostor za kretanje, kontakt sa drugim životinjama.

"Zarad profita, većina farmskih životinja gaji se u intenzivnim sistemima, koji ozbiljno narušavaju njihovu dobrobit. To su uglavnom skučeni prostori, bez prirodnog svetla, gde životinje ne mogu da se prirodno ponašaju i trpe stres, a potom i oboljevaju", rekao je na konferenciji u Zrenjaninu prof. dr Vladimir Dimitrijević, šef katedre za stočarstvo Fakulteta veterinasrke medicine iz Beograda.

Dodao je da su autohtone rase tpornije, jer je u pitanju ekstenzivan način uzgoja, a u stanju su da ispolje prirodno ponašanje, čemu je posvetio posebno predavanje.

Dobrobit životinje = bezbedna hrana

Da bi hrana životinjskog porekla bila bezbedna, neophodno je da budu ispunjeni svi ulovi, kada je reč o dobrobiti životinja.

Bezbednost hrane je naučna disciplina, koja podrazumeva rukovanje, skladištenje i pripremu hrane u cilju sprečavanja infekcija hranom kao i u očuvanju nutritivnog sastava hrane.

"Pristup dovoljnim količinama sigurne i kvalitetne hrane ključan je za održavanje života i unapređenje zdravlja. Nebezbedna hrana, koja sadrži štetne bakterije, viruse, parazite ili hemijske supstance, uzrokuje više od 200 bolesti - od dijareje do karcinoma. Svake godine kao posledica konzumiranja nebezbedne hrane umre 450.000 ljudi, a od toga je 40% dece mlađe od pet godina", rekao Dimitrijević.

Antibiotici nisu prevencija

Kaoi kod ljudi, i kod životinja antibiotici mogu da izazovu antimikrobnu rezistentnost. Zbog toga in ne treba davati životinjama, onda kada im to nije potrebno, odnosno preventivno, poručio je profesor Dimitrijević. Preporuka je i da se oni potpuno izostave iz upotrebe, kada je reč o životinjama, kako bi se sačuvala njihova efikasnost u lečenje ljudi.

Rezistentnost kroz lanac ishrane

Foto: Joyelli / Pixabay, Orca / Facebook