Dimitrijević: Očuvajmo autohtone rase!

Autohtone rase su one rase koje su nastale na određenom geografskom prostoru i koje su prilagođene tim uslovima. U Srbiji postoji 13 ovakvih vrsta i 99 rasa.

Ako posmatramo region, u Bosni i Hercegovini je šest vrsta, a 28 rasa, dok je u Hrvatskoj devet vrsta i 100 rasa.

Autohtone rase u Srbiji

Najviše imamo autohtonih ovaca - devet rasa. To su pramenke, odnosno sjeničko-pešterski soj (naslovna fotografija), svrljiški soj, pirotski soj, krivovirski soj, karakačanski soj, šarplaninaski soj, lipski soj, kosovski soj, vlaški vitorogi soj, beli metohijski soj (bardoka).

Potom slede svinje, sa šest rasa, od kojih su dve izumrle, šiška i resavka. One koje se još uvek uzgajaju su landras, šumadinka, mangulica i moravka.

Na trećem mestu su goveda. Kolubarac je nestao, ali su još uvek prisutni buša i podolac.

Od ostalih vrsta, autohtoni su magarac (balkanski), bivo (domaći), kokoške (svrljiška, kosovski pevač, banatski gološijan i somborska kaporka), patka (domaća), guska (sremska, somborska), ćurka (domaća), koza (balkanska), konj (domaći brdski) i psi (šarplaninac, srpski gonič i srpski trobojni gonič).

"Kod nas se mora dobro proveriti da li se radi o pravoj autohtonoj rasi, posebno kada je reč o subvencijama. Albanci sa Kosmeta najviše čuvaju autohtone rase", rekao je prof. dr Vladimir Dimitrijević, šef Katedre za stočarstvo, fakulteta Veterinarske medicine iz Beograda, na regionalnoj konferenciji u Zrenjaninu.

Profesor Dimitrijević na konferenciji u Zrenjaninu

Autohtone rase i održivi razvoj

Definicija održivog razvoja kaže da on zadovoljava potrebe bez ugrožavanja budućih generacija da podmire njihove vlastite potrebe. Dakle, odnosi se na dobijanje proizvoda biljnog i životinjskog porekla, koristeći tehnologije koje štite okolinu, dobrobit životinja, ljudsko zdravlje i zajednicu.

"Priroda nije konkurent, a mi se užasno odnosimo prema njoj. Progres se ne meri profitom", opomenuo je Dimitrijević.

Autohtone rase su važne za održivu poljoprivredu

Dodao je da smatra da je važna primena zakonske regultive, a ne njeno puko donošenje. Takođe, naveo je važnost autohtonih rasa, odnosno njihovog postojanja, kao i svesti da one ne mogu da nadomeste produktivnos drugih rasa, ali da treba podržati finansijski one koji se odluče da ih uzgajaju.

"Autohtone rase su važne za održivu poljoprivredu, jer su otpornije, zahtevaju manje nege i ulaganja, pogoduju ekstenzivnom načinu izgoja. Kolekcije otpada nisu velike, a predstavljaju i prirodno đubrivo. One koriste pašu, dakle jeftine su kada je reč o hrani, a smanjena je potreba za lečenjem. I na kraju, tradicionalni proizvodi, kao što su pirotski kačkavalj ili njeguški pršut, dostižu mnogo veću cenu na tržištu", zaključio je Dimitrijević.

Foto: Esad Hodžić, Verica Matić