Svrljiška ovca - rasa koju vredi sačuvati

Svrljiška ovca (svrljiška pramenka) ili gulijanska ovca je domaća autohtona rasa ovaca, stvorena u Svrljigu. Gaji se uglavnom na području jugoistočne Srbije, gde je i najrašireniji soj pramenke. I pored zadovoljavajućih proizvodnih rezultata, izvan ovog područja uzgajanja rasa se nije značajnije širila.

Posvećenost ovčarstvu

Gotovo da svako seosko domaćinstvo u svrljiškom kraju ima bar nekoliko grla svrljiške rase. Tako je i u domaćinstvu Ivana Nikodijevića. Na 15 km od Svrljiga, u selu Kopajkošara, tri generacije Nikodijevića posvećene su ovčarstvu.

"Ovce uzgajamo oduvek i nismo menjali rasu, uvek je bilo između 20 i 40 grla. Trenutno imamo 25 ovaca i cela porodica učestvuje u uzgajanju. U letnjim mesecima obavezu napasanja ovaca ima deda, a otac i ja smo zaduženi za spremanje sena i ostale hrane. Moj posao je i šišanje ovaca, čišćenje papaka i pomoć pri jagnjenju, kada je to potrebno", kaže tridesetpetogodišnji Ivan.

Otporna rasa skromnih zahteva

Svrljiška rasa ovaca postiže odlične proizvodne rezultate iako je leti samo na paši, uz dodatak stočne soli, a zimi na senu. Podjednako je dobra za proizvodnju mleka, mesa i vune. Proizvodi dobijeni od nje su visokokvalitetni, a meso je prepoznatljivog blagog ukusa. "Svrljišku ovcu čuvamo zbog kombinovanih osobina i adaptibilnosti na našem terenu. Ovce su preko celog leta na ispaši, a zimi na jaslama, 3 do 5 meseci, u zavisnosti od vremenskih uslova. Uzgoj je usmeren ka proizvodnji priplodnih grla, a samo oko 20% ide na klanje. Sir pravimo samo za svoje potrebe, potražnja za jagnjadima je solidna za sada, cena malo varira, ali ovo je Srbija”, objašnjava Ivan.

Svrljiška pramenka ubraja se u grupu krupnijih i dugorepih ovaca. Ovce su šute, a ovnovi mogu biti šuti ili rogati. Lice i noge obrasle su belom vunom sa crnim tačkama, a na čelu ima ćubu. To su kasnostasne ovce, u prilplod ulaze sa starošću od 16 do 18 meseci. Nikodijevići su zadovoljni kvalitetom stada. "Naše ovce su težine od 60 do 80 kg, a ovnovi teže do 100 kg. Težina runa kod ovaca se kreće od 3,5 do 4 kg, a kod ovnova oko 5kg. Što se tiče jagnjenja, 40 do 50% ovaca ojagnji blizance, a ima ih i sa trojkama. Jagnjad za 2 meseca dostignu težinu od 25 kg, a ako su blizanci treba im oko 2,5 do 3 meseca za tu kilažu. Mlečnost je oko 0,8 do 1 l dnevno po ovci i u velikoj meri zavisi od ishrane", kažu u ovoj porodici.

Budućnost svrljiške ovce

Privlačenje sadašnjih i nekih budućih stočara da se opredele za svrljišku pramenku osiguralo bi mesto ove ovce u srpskom ovčarstvu i doprinelo bi razvojnim mogućnostima Opštine Svrljig. Volje i zaljubljenika u svrljišku rasu ima. Međutim, njen opstanak je neizvestan, a stočari se suočavaju sa dobro poznatim problemima. "Državne subvencije bi pomogle kada ne bi kasnile, za ovu godinu ih još nije bilo. Problem je i to što nema organizovanog otkupa za klanje, samim tim i cena dosta varira. Planiram da povećam stado i izgradim za to potreban objekat, ali realizacija mojih planova zavisi od daljih mera i postupaka države i dešavanja u firmi u kojoj sam zaposlen. Za sada moram da zadržim posao zbog zdravstvenog osiguranja koje je skupo", zaključuje Ivan.

Na kraju ovaj mladi uzgajivač poručuje: "Budućnost je u stočarstvu i poljoprivredi, ako to ne shvatimo i mi i država na vreme, biće kasno da se isprave posledice".