Ispašom protiv požara - kako preživari kontrolišu zapaljivu biomasu?

Svet je u julu zabeležio najvišu temperaturu ikada, a u junu je evidentirano 12 meseci uzastopnog rasta prosečne površinske temperature. Istraživanja pokazuju da će barem jedna od sledećih pet godina biti najtoplija ikada.

Klimatske promene između ostalih pojava dovode do nesagledivih suša, čime se pojačava mogućnost šumskih požara, čemu smo, na žalost, svedoci ovih dana.

Požar progutao maslinjake, vinograde i štalu, jedan vatrogasac povređen

U njihovoj prevenciji može biti ključna ispaša, koja je osim toga i vrlo važan izvor stočne hrane, a pritom doprinosi i sprovođenju mera za dobrobit životinja.

Kontrola biomase

U određenim podnebljima, poput mediteranskog, ovaj vid hranjenja je prepoznat kao efikasan način za smanjenje rizika od šumskih požara jer pomaže u kontroli biomase koja ih može podstaći. Drugim rečima, preživari aktivno rade na redukovanju količine goriva za vatrenu stihiju. 

Prema Civil Protection mreži Evropske unije, integracija ispaše u upravljanje šumskim požarima povećava otpornost na iste. Kako kažu, istraživanja pokazuju da preživari, konzumirajući travu i grmlje koje bi inače poslužilo kao gorivo, stvaraju prekide u vegetaciji što može zaustaviti širenje požara. 

Smanjuje rast invazivnih trava

Takođe, ispaša može dovesti do promena u sastavu biljne zajednice (fitocenoze), podstičući rast onih vrsta za koje je manje verovatno da će se zapaliti. Na primer, prolećna može da smanji broj invazivnih jednogodišnjih trava i da podstakne rast domaćih, autohtonih.

Ipak, ključno ju je prilagoditi samom ekosistemu kako bi se sprečila degradacija i gubitak bioraznolikosti. Naime, ako je preterana, može narušiti ekološku ravnotežu i sam krajolik.

Tada treba primeniti rotacijsku ispašu u kojoj se tokom određenog broja dana stoka premešta na različite delove, manje jedinice, takozvane pregone, a što se radi pomoću trajne ili privremene ograde. Naime, livadske trave i detelina mogu izgubiti sposobnost za ponovni rast ako im se ne dopusti da se oporave, posebno kod dugotrajne suše i visokih temperatura.

Dobar primer iz Italije

Ova metoda ispaše ne samo da pomaže u efikasnom upravljanju količinama goriva, nego i promoviše održivo korišćenje zemljišta i podržava ruralni razvoj. Pored toga, Zajednička poljoprivredna politika podstiče ekstenzivan sistem ispaše preživara kao što su goveda, ovce i koze u većini mediteranskih zemalja Unije budući da upravo na ovom području dinamika klimatskih promena povećava rizike od šumskih požara.

Dobar primer iz prakse je italijanska organska farma Tenuta Di Paganico, u južnoj Toskani.

Tamo uzgajaju autohtone rase goveda maremma i svinja cinta senese, staru rasu koja se drži na otvorenom. Imanje se sastoji od 1.500 ha šuma, pašnjaka, maslinjaka, vinograda i drugih useva. Dakle, životinje sve vreme borave u svom prirodnom staništu koje čuvaju tako što - slobodno pasu. 

Na taj način smanjuju količinu vegetacije koja bi se mogla zapaliti, a onda i mogućnost šumskih požara tokom ekstremnih vremenskih uslova, kojih je iz godine u godinu sve više.