Izvoz stočne hrane povećan za 30 odsto, za isto toliko smanjen broj svinja u Srbiji

Srbija izvozi hranu za životinje u više od 50 država. Prošle godine, izvezena je 271 hiljada tona u vrednosti od skoro 307 miliona evra. To je za 27,9 odsto više nego u 2022. godini.

"Izvoz hrane za reproduktivne životinje - sektor stočarstva čini 75,7 odsto, dok ostalih 24,3 odsto zauzima izvoz hrane za pse i mačke", kaže viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Jasna Stevanović.

Najveća količina izvozi se u zemlje u regionu, na tržište Evropske unije, ali i u Rusiju, Tursku, zemalje Bliskog istoka, ali u daleke zemlje kao što su Peru, Meksiko, Bangladeš, Tajvan, Koreja, Japan.

"Sektor hrane za životinje je među zahtevnijim u pogledu međunarodnih standarda koji se moraju ispuniti radi efikasnog izvoza na tržište EU. Uprava za veterinu Republike Srbije postupa u skladu sa uslovima iz TRACES sistema (sistem elektronske sertifikacije) od 2015. godine. Uvoz u EU se odobrava iz objekata koji ispunjavaju propisane uslove, koji su registrovani u EU i koji su pod kontrolom nadležnog organa i zvanične FVO inspekcije Evropske unije", precizira Stevanovićeva.

Raste izvoz, ali i uvoz

Dok već godinama raste izvoz, povećava se i uvoz hrane za životinje u Srbiju.

"U prošloj godini uveženo je skoro 76 hiljada tona, a vrednost uvoza je bila oko 103 miliona evra. To je za 10,5 odsto više nego u 2022.godini. Uvoz je iz zemalja EU, Rusije, Turske, SAD."

Ipak, ovde je važno napomenuti da svega trećinu uvoza čini stočna hrana, dok je ostalo hrana za pse i mačke.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u decembru 2023. godine u odnosu na decembar 2022., zabeleženo je povećanje proizvodnje hrane za životinje od 0,5 odsto.

Udeo proizvodnje izgleda ovako:

• oko 32 odsto hrana za svinje;
• oko 33 odsto hrana za živinu;
• oko 21,9 odsto hrana za goveda;
• oko 5,6 odsto hrana za pse i mačke.

Šta kažu najveći proizvođači?

Jedan od tri najveća proizvođača stočne hrane u Srbiji, kompanija "Patent Co." iz Mišićeva (Subotica), tokom prošle godine je proizvela 227 hiljada tona stočne hrane.

"Naš asortiman čine proizvodi za sve kategorije životinja, svinjarstvo, preživari i živina, u svim grupama proizvoda - gotova hrana, superkoncentrati i premiksi. Osim hrane za životinje, proizvodimo i dodatke hrani za životinje. Pre svega, to su tri generacije adsorbenta mikotoksina. Potražnja je podjednaka za sve kategorije, ali se svinjarstvo izdvaja za nijansu", kaže marketing menadžer kompanije Patent Co. Tajana Rusić.

Najveći deo, oko 60 odsto, plasiraju kroz maloprodajnu mrežu u Srbiji, direktno firmama prodaju oko 15 odsto, dok izvoz čini 25 odsto količine. Prošle godine, njihov izvoz bio je vredan 39 miliona evra, što je nešto manje u odnosu na 2022. godinu kada je izvezeno robe u vrednosti 42 miliona evra.

"Najveći udeo je imala kategorija preživara. Neophodno je uzeti u obzir i izvoz grupe proizvoda koja ne spada direktno u hranu. To je grupa aditiva sa kojom smo zastupljeni širom sveta, u više od 50 zemalja", precizira ona.

Uvozimo sojino zrno

Ono što je direktnim kupcima svakako najbitnije jeste kvalitet same stočne hrane. Šta od sirovina uvozimo, a šta proizvodimo?

"Srbija uvozi sojino zrno koje se koristi i za potrebe industrije hrane za životinje. Prošle godine uvezli smo nešto više od 107 hiljada tona, vrednosti oko 55 miliona evra. Osnovna proteinska hraniva i njihovi proizvodi, na primer uljane pogače od suncokreta i soje, poreklom iz Srbije, su prepoznatljiva na inostranim tržištima i beleži se izvoz ovih proizvoda, bez sadržaja GMO", kaže Stevanovićeva, napominjući da domaći proizvodi hrane za životinje takođe nisu genetski modifikovani.

U Patent Co naglašavaju da uvoze takozvane midi i mikro komponente.

"Sastav stočne hrane čine makro, midi i mikro komponente. Makro komponente kao što su kukuruz, pšenica, ječam, sojina sačma, suncokretova sačma, dominantno su poreklom od domaćih proizvođača. Najveći deo midi komponenti - kreda, so, monokalcijum fosfat, melasa šećerne repe, dekstroza, permeati i mikro komponenti kao što su vitamini, minerali,
amino kiseline, enzimi, arome i drugo su iz uvoza", navodi Rusićeva, dodajući da je u prethodne dve godine bila izražena fluktuacija cena hrane za životinje, na niže i na više, u zavisnosti od perioda.

“Pravilnost i procenat je teško izraziti na jednostavan način."

Poskupljenje sirovina - smanjen broj životinja

Kada je reč o industriji proizvodnje hrane za životinje, Jasna Stevanović napominje da je na prvom mestu kvalitet, bezbednost hrane i održivost stočarstva. Ipak, da li je održivo, ako znamo da se broj životinja u Srbiji smanjuje? 

"Na to utiče poskupljenje osnovnih proteinskih hraniva, ali i nesiguran plasman proizvoda. Zbog toga su se i mnogi farmeri odlučili za izlazak iz stočarske proizvodnje."

A da je broj svinja i goveda u Srbiji u stalnom padu, svedoče i podaci najnovijeg popisa poljoprivrede RZS. Ovaj popis pokazao je da u Srbiji ima 2, 2 miliona svinja, oko 725 hiljada goveda, 1,7 milion ovaca, skoro 150 hiljada koza i 22 miliona jedinki živine. Poredeći ove podatke sa popisom iz 2018. godine, broj svinja smanjen je za gotovo trećinu - 30,7 odsto. Broj goveda je opao za 17,7 odsto, koza za 31,5 odsto, ovaca za 5,4 odsto i živine za pet odsto. 

Palamarević: Ne kupujem hranu za stoku

A koliko zaista stočare košta ishrana životinja? Podatak RZS govori da je trošak hrane za životinje oko 35 odsto od ukupnih troškova gazdinstava. Stočari kažu da je taj udeo mnogo veći.

"Gledajući ove cene žitarica, jedan obrok za kravu košta od 650 do 750 dinara zavisno od toga kakvo grlo imate. Dakle, da li krava daje 20 ili 34, 35 litara mleka. Ukoliko krava daje i više od 40 litara, to poskupljuje obrok", objašnjava predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević.

Njegovo iskustvo je veliko: ima ukupno 167 krava, a na muži 104 grla. Uz to je i veterinar.

"Krava mora da pojede osam do 10 kilograma kvalitetnog koncentrata, sedam do osam kilograma lucerke, tri do četiri kilograma sena. Uz to, jedan kilogram silaže na jedan litar mleka koji daje. Treba davati i određene dodatke za visokomlečna grla kako ne bi imale metaboličke poremećaje, što može da dovede do propastii i uginuća krava. Sojina pogača je korisna jer daje energiju, a važne su u ishrani i protektivne masti koje koštaju puno, kilogram je 50 evra."

Za 10 tona mleka u laktaciji - hrana za krave posebne recepture

Palamarević kaže da svu hranu za stoku proizvodi sam i ništa ne kupuje.

"Koncentrate pravim od žitarica koje uzgajam na svojoj njivi. Ne kupujem nikakve gotove smese, jer sumnjam u njihov kvalitet. Imamo problem da krave povađaju, ne mogu da ostanu steone, a ta problematika dolazi od loše hrane. Ja sam veterinar, radim na terenu i znam koliko je to ozbiljan problem", tvrdi on, dodajući da je neophodna stroža kontrola prozvođača stočne hrane od strane nadležnih institucija.

“Jedino tako može da se unapredi stočni fond, a moj savet svima je da sami prave svoje koncentrate za stoku", poručuje šumadijski stočar.