Za 10 tona mleka u laktaciji - hrana za krave posebne recepture

Kad bismo gledali rezultate popisa u poljoprivredi, zaključili bismo da je mnogim proizvođačima govedarstvo postalo neisplativo. Ali, nije onima koji su uvideli povezanost kvalitetne hrane i menadžmenta sa prinosom mleka. Ispitali smo šta jedu krave na jednoj od najboljih farmi u Srbiji.

Prvo poći od genetike

Na dve govedarske farme Delta agrara zaposleni brinu o ukupno 3.300 grla holštajn rase od kojih je 1.700 zasušenih i muznih. Muzni prosek je 32 litre dnevno po kravi.

"Prosečna laktacija na 305 dana prošle godine bila je 10 tona mleka po grlu", otkrio je za Agroklub kategori menadžer govedarstva Dragan Bursać sa Petrović salaša, Deltine farme kod Stare Pazove. Da ovaj podatak treba već da impresionira čitaoca jeste i činjenica da je ovaj prosek za holštajna u Vojvodini 7.600 kg.

"Mleko je ekstra klase: 4,1 do 4,2 odsto masnoće, 3,4 do 3,6 g proteina, ispod 250.000 somatskih ćelija", navodi Bursać i ističe da se krave muzu tri puta dnevno u piku laktacije.

Mi se pitamo kako se dolazi do ovih brojki.

Najpre su imali nemačku genetiku krava koje su konzumirale manje suve materije (23 kg), te su odlučili da ovaj problem reše prelaskom na - Vikinggenetics.

"U Danskoj smo kupili steone junice, te otuda ovaj procenat masnoće i kvalitet mleka. Ali, ne bi bio ni taj kvalitet da nema kvalitetne kabaste hrane."

Kabasta hrana ista za sve, ali ne i koncentrat?

Oko 95 odsto hrane za stoku proizvodi se na površinama ove firme za potrebe kako farme na Petrović salašu, tako i za farmu u Banatskoj Topoli. Kabasti deo se uzgaja se 120 ha raži, 300 ha lucerke i 250 ha silažnog kukuruza. Koncentrat koji se pravi u fabrici stočne hrane Delta Feed sadrži 21 do 22 odsto proteina, i prodaje se i pojedinačnim proizvođačima. U koncentratu se nalazi kukuruz, sojina sačma, sojina pogača, suncokretova pogača, pšenica, ječam, stočno brašno. Mikro i makroelementi koji su deo koncentrata se kupuju. 

"Hrana sa nešto višim procentom proteina - 23 do 24 proizvodi se za zasušene krave. Zašto toliko kod njih, a kod muznih manje? Baš zbog balansiranja obroka sa kabastom hranom - kukuruznom silažom, senažom lucerke, raži i senom lucerke. Dodatne 'špecije' koje se dodaju ishrani su glicerol, melasa, pivski treber, repin rezanac", kaže Bursać koji je pored inostranog kolege glavni "nutricionista" za krave.

Da bi se dobio gore navedeni kvalitet mleka, tendencija dobrog obroka jeste da se u piku laktacije grla nahrane najbolje što mogu, odnosno da pojedu od 53 do 55 kg hrane (oko 25 kg suve materije). Međutim, pošto u periodu posle telenja do 60 dana nisu u mogućnosti da konzumiraju toliko visok nivo suve materije, neophodno je da obrok ostane energetski i proteinski izbalansiran kako bi grla nadomestila sve potrebe.

"Mi imamo pik laktaciju, srednju i nisku laktaciju. Obrok je identičan za sve laktacione grupe, izuzev u avansu - periodu posle telenja, kada dobijaju ekstra energiju ili komponentu. Kabasta hrana je identična, samo se koncentrat menja iz grupe u grupu."

Aparat visoke cene i isplativosti

Sve što poljoprivrednici vide da se primenjuje na drugim stranim farmama, treba da primene i kod sebe, ali nisu sve stvari primenjive, postavio je Bursać zagonetku.

Litar više ili manje mleka zavisi od parametara silaže - kojih?

"Mi smo uvideli da se na drugim farmama koristi instrument Aurora Nir koji vrlo brzo meri suvu materiju, nivo proteina, NDF, ADF, skrob. Kad se otvori silo trenč, bitno nam je da znamo šta to hranivo sadrži, jer svako menjanje recepture odražava se na fiziologiju i proizvodnju mleka. Mi smo 'ukrali' ovo znanje, a koristimo i danski program za ishranu krava NorFor. Kada u njega unesemo sve parametre i na osnovu formulacije obroka dobijamo informaciju da li je mleko u padu i koji parametri nedostaju", objašnjava naš sagovornik i dodaje da već za pola sata od merenja znaju "na čemu su".

Cena aparata Aurora Nir se kreće oko 24.000 evra, te se preporučuje udruživanje više poljoprivrednika u kupovini istog, a investicija će se, tvrdi Bursać, vrlo brzo isplatiti. Rezultati variraju u jednom procentu u poređenju sa onima urađenih na Institutu, a očitavaju se u roku od nekoliko minuta, dok se iz laboratorije čekaju i po nekoliko dana.

Na osnovu ovog programa kontrolišu se radnici koji vode računa o ishrani i da li su ispoštovali recepture TMR-a (Total Mixed Ration) - ukupnog obroka iz miks prikolice koji grla dobijaju na hranidbenom stolu. Dakle, svaki korak se prati.

"U govedarstvu je bitno da imamo stabilnu proizvodnju mleka, a ne ljuljanje", kaže Bursać koji inače na doktorskim studijama na Veterinarskom fakultetu u Beogradu izučava ishranu krava, jer, kako kaže ključ je u dobrom menadžmentu, ali i u izbalansiranom obroku. 

Kako se nositi sa nepredvidivim?

Upitali smo kako u godini koja je obeležena visokim nivoom aflatoksina uticati na recepturu obroka, a samim tim i na zdravlje grla i ljudi. Da li je moguće u kvalitetnoj ishrani krava izostaviti kukuruz?

"Mi smo pokušali na razne načine preko mikofiksatora da kroz zaražen kukuruz svedemo nivo aflatoksina na zadovoljavajuću granicu, pa pošto nismo uspeli, doneli smo odluku da izabacimo kukuruz konkretno iz koncentrovane ishrane. Umesto toga, dodali smo pšenicu i ječam. Na kraju uspeli smo da održimo količinu mleka zadovoljavajućom, ali svi ishranaši i ja lično smatram da kukuruz ima veliki uticaj na proizvodnju kvalitetnog mleka", kaže naš sagovornik otkrivajući da trenutno ova žitarica u obroku za grla zauzima 25 odsto u koncentratu od poželjnih 35 odsto.

U održavanju ove proizvodnje na Petrović salašu svoju ulogu imaju i roboti za pregrtanje hrane koji su dali dobre rezultate, a tu je i među mehanizacijom - miks prikolica, telehendler, traktori, bobket (Bob Cat), freza za fazoniranje površina silo trenčeva svih kabastih hraniva.

"U planu nam je i kupovina robota za mužu krava koji će biti instaliran na farmi u Banatskoj Topoli", otkriva za naš portal Dragan Bursać.

Kako to sve izgleda pogledajte u videu:

Šta mislite o ovakvom načinu ishrane krava, pišite nam u komentaru ispod teksta.