Jesenja ishrana stoke zahteva oprez

U jesenjem periodu, kada je vegetacija skromnija, stočari pojačavaju ishranu svojih životinja suvom hranom. Ona može da bud kabasta ili koncentrovana - od koncentrata i samlevene hrane do silaže, senaže i slame.

Kako je ovogodišnji rod kukuruza podbacio, pa ne samo da je manji, nego je i nižeg kvaliteta, to se može odraziti i na kvalitet silaže.

Ranije kosidba može da bude problem

Bračni par Aleksić, inženjer stočarstva Dijana i doktor veterinarske medicine Raško, upozorava poljoprivrednike na posledice ranijih skidanja žitarica sa njiva.

"Kada je ovako sušna godina, problem može da stvori ranija kosidba, pre nego što biljka dostigne voštano zrenje. U tom slučaju ta masa, koja buđa, kasnije u toku zime može preživarima da stvori određene probleme. Proizvođači, nažalost, bez obzira na praksu i godine iskustva, a pod izgovorom da ne izgube prinos mleka, daju tu hranu koja može da naškodi i životinjama i ljudima u vidu, na primer - aflatoksina", upozorava Dijana.

Životinje mogu da obole

Na primer, kod onih grla goveda kod kojih je inače povećana ishrana koncentrovanom hranom i silažom, nekvalitetan način ishrane, pa i sama loša hrana, mogu da dovedu do postepenog mršavljenja, a kod mladih grla i do dehidracije.

"Postoje enteritisi, kada dođe do upale sluzokože creva i proliva, jer hrana nije dovoljno mehanički obrađena i kao takva postaje otrov. U tankim crevima se resorbuju ti hranljivi sastojci, što dovodi do proizvodnje više mleka ili mišićne mase, pa se sa hranljivim materijama, mogu uneti i one toksične, sa kojima jetra ne može da se izbori, što kasnije izazva prolive, zaostajanje u rastu, pa i uginuća životinja", objašnjava Raško.

Veterinari upozoravaju da je najvažniji postepen prelazak stoke sa sveže na suvu ishranu, da hrana koja se daje bude potpuno zrela i pravilno mehanički obrađena, ali da se tokom jesenjeg i zimskog perioda poveća i davanje vode, upravo zbog te suve hrane.

Podmladak je teže izlečiti

Lečenje se sprovodi terapijama u zavisnosti koja je stoka u pitanju i koji stepen obolenja, preko hrane ili direktno i dijetama. Sličan problem može da se javi kod podmlatka, kad naglo pređe sa majčinog mleka na suvu hranu.

Silaža

"Lečenje proliva kod mladih teladi je mnogo komplikovanije i teže. Takvo tele 95 odsto sastavljeno je od vode, pa kad dobije proliv dehidrira i tada je teško da će preživeti. Kod prasadi, lečenje ide tako što se prvih dana skroz ukine hrana, daje im se samo voda, pa onda terapija sa određenom dijetom", objašnjavaju Aleksići.

Na primer, oni prasići koji su do petog dana dobili gvožđe, mnogo će lakše podneti prelaz sa majčinog mleka na koncentrat, jer u njemu nema gvožđa zbog čega budu anemični i podložni obolevanju. Tako se i jagnjadima u prvim danima daje selen, mada je dobijanje proliva kod ovih preživara ređe.

Foto: Julijana Kuzmić