Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Seno
  • 21.06.2023. 13:30
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Kakav su trag učestale kiše ostavile na kvalitet sena?

Velika količina padavina i hladno vreme tokom prolećnih dana uticali su da prinos sena ove godine bude oko proseka.

Foto: Jovana Cvetković
  • 331
  • 79
  • 3

Nedostatak dovoljne količine kvalitetne kabaste stočne hrane predstavlja ozbiljan problem u ishrani preživara. Seno i silaža su glavni oblici konzervisane kabaste stočne hrane dok je osnovno pravilo ishrane preživara da loš kvalitet kabaste hrane znači više koncentrata u obroku, što veoma poskupljuje proizvodnju.

Prema rečima savetodavca za stočarstvo u Valjevu Predraga Jokića, u pogledu kvaliteta, sena mogu biti loša, osrednja, dobra, vrlo dobra i odlična.

"S obzirom na veliku količinu padavina u vreme optimalne kosidbe trava, može se očekivati nešto lošiji kvalitet sena. Kvalitet je šarolik i razlikuje se od mesta do mesta, kao i od gazdinstva do gazdinstva. Razlog lošijeg kvaliteta sena je najčešće posledica kasnog košenja trave, a to je onda kada trave isklasaju, a leguminoze precvetaju", ističe Jokić i dodaje da je najpovoljniji momenat za kosidbu trave početak klasanja i početak cvetanja za leguminoze.

Visina kosidbe utiče na kvalitet

Kako Jokić dalje navodi, visina kosidbe takođe utiče na kvalitet, ali i na prinos sena, pa se preporučuje da se prirodni travnjaci kose na četiri centimetra visine, sejani na pet do šest, a lucerka na tri do pet centimetara.

Kada i kako obaviti kosidbu i sušenje sena?

"Pri nižoj kosidbi lucerke dolazi do oštećenja krune, pa je slabija regeneracija izdanaka. Košenje na preko 10 centimetara visine dovodi do izbijanja izdanaka iz pupoljaka u donjem delu stabla koji je lošijeg kvaliteta i koji su pogodni za preživljavanje larvi i štetnih insekata. Viša kosidba lucerke jedino je opravdana kada se primenjuje kod mlade lucerke za zelenu hranu u rano proleće", kaže naš sagovornik.

Šta je uticalo na prinos sena?

Velika količina padavina i hladno vreme tokom prolećnih dana uticali su da prinos sena ove godine bude oko proseka. Veliki uticaj na prosečni prinos doprinela je i adekvatna primena agrotehničkih mera, tačnije na primenu mineralnih đubriva čija je cena ove godine znatno niža u odnosu na prethodnu.

"Procena je da se prinos lucerke u Kolubarskom okrugu ove godine kreće oko sedam do osam tona po hektaru, sejanih livada oko šest tona, a prirodnih travnjaka oko tri tone, što predstavlja prosečan prinos sena po jedinici površine", kaže savetodavac.

Prinos sena ove godine je oko proseka

"Prosečan prinos neće uticati na dovoljne količine kabaste stočne hrane, iako su poljoprivredni proizvođači koji uzgajaju preživare zbog prošlogodišnjih loših prinosa kukuruza i lošeg kvaliteta i nedovoljne količine silaže cele biljke kukuruza kroz zakup površina pod travama planirali veće količine sena, kako bi nadoknadili trenutnu situaciju", ističe Jokić i dodaje da će silažni kukuruz u ovoj godini biti presudan za dovoljne količine kabaste hrane, ali je još uvek rano za neke procene s obzirom da su česte kiše dovele do kašnjenja u setvi kukuruza, kao i do zaštite kukuruza od korova.

Preporuka: Šta uvesti u setvenu strukturu?

Kako dalje navodi, preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da u setvenu struktruru uvode stočni kelj, stočni grašak, grahoricu, ali i žita kao što je raž koje se mogu koristiti kao zelena hrana, ali i kao silaža, senaža i seno. U jesenjoj setvi može da se zaseje raž za senažu i dobiti jako kvalitetna, a jeftina hrana za krave koja se u ishrani može koristiti krajem maja meseca.

Stočni kelj ima više prednosti - zašto ga sejati?

"Veoma važan momenat kod proizvodnje raži je da se nakon kosidbe može posejati kukuruz. Stočari u Kolubarskom okrugu koji su prošle godine po prvi put posejali raž, a ove godine pripremili senažu, veoma su zadovoljni prinosom i kvalitetom senaže, kao i proizvodnjom mleka koja je identična proizvodnji kada se u ishrani koristi silaža cele biljke kukuruza", završava Jokić.

Kiša je sprečila kosidbu i sušenje

Sa druge strane, u Timočkoj krajini, poljoprivrednik Mališa Ilić gaji raznolike trave sa leguminozama na oko deset hektara. Prošle godine je prinos sena bio nešto ispod proseka zbog prevelike suše, dok je ove godine kiša sprečila blagovremenu kosidbu i sušenje sena što je doprinelo kvarenju istog. 

"Dugo nismo mogli da obavimo kosidbu, a ono malo pokošene trave nije uspelo da se dosuši usled prevelike količine kiše, pa je određena količina sena pokvarena. Trenutna situacija je malo drugačija s obzirom da već nekoliko dana nema kiše, a temperatura se kreće oko 30 stepeni, što je znatno bolje nego u proteklom periodu", kaže naš sagovornik. 

Ilić se nada da će se vreme stabilizovati

"Uspeli smo da obavimo kosidbu i izbaliramo seno. Ovim otkosom smo obezbedili preko 1.000 bala sena", kaže Ilić i dodaje da je strah bio i te kako prisutan s obzirom da imaju zalihe kabaste hrane samo do jeseni.

"Nadamo se da će se vreme stabilizovati kako bismo uspeli da pripremimo dovoljnu količinu hrane za krave." 


Tagovi

Kabasta hrana Stočna hrana Učestale kiše Seno Silaža Predrag Jokić Visina kosidbe Prinos sena Kešnjenje setve Silažni kukuruz Košenje Mališa Ilić Kvarenje sena


Autorka

Jovana Cvetković

Više [+]

Master diplomirani inženjer poljoprivrede i master student fitomedicine. Večno zaljubljena u prirodu, biljnu proizvodnju i fotografiju. Uporna, ambiciozna i velika sanjalica.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Na severu Bačke svega na njivama. 🤩