Kako da obavite pravilno veštačko osemenjavanje krava

Veštačko osemenjavanje domaćih životinja je biotehnološka metoda koja je za najkraće vreme najviše unapredila razvoj stočarstva. Taj napredak ogleda se prvenstveno u zoohigijenskom, zootehničkom, veterinarsko - medicinskom i ekonomskom značaju. Sagledavajući ovaj značaj nije ni čudo što se ono primenjuje u svim razvijenim pa, čak i manje razvijenim stočarskim zemljama, piše stručnjak Stojan Kozomara iz PSSRS.

Veštačko osemenjavanje je instrumentalno unošenje sperme u polne organe ženke, čime se postiže približavanje spermatozoida i jajnih ćelija bez polnog akta. Ono ima višestruki značaj za stočarstvo i veliku prednost nad prirodnim parenjem. Pri tom, treba imati u vidu naročito sledeće četiri činjenice.

Zootehnički značaj - Primenom osemenjavanja moguće je postići relativno brzo kvalitativnu promenu rasnog sastava stočnog fonda. Elitni priplodnjaci iskorišćavaju se u znatno većoj meri za korigovanje i povećanje proizvodnih svojstava kod potomaka, nego kod prirodnog parenja. Najveći značaj osemenjavanja je u tome što se nasledne osobine (genomi) priplodnjaka kao što su visoka mlečnost, udeo masti u mleku, veliki dnevni prirast mesa i plodnost masovno, prenosi na čitavu populaciju životinja.

Zoohigijenski značaj - Osemenjavanje je pouzdan zoohigijenski i zooprofilaktički metod suzbijanja i iskorenjivanja polnih infekcija i drugih zaraznih i parazitarnih bolesti. Primenom osemenjavanja prekida se kontakt između životinja kao polnih partnera, a samim tim i mogućnosti širenja i prenošenja polnih zaraza koje izazivaju neplodnost životinja (vibrioza, trihomonijaza, bruceloza, tuberkuloza, epivag i dr.)

Veterinarsko - medicinski značaj - Osemenjavanje je veterinarsko medicinski metod iz više razloga. Pre svega, sam akt insemenacije predstavlja ginekološki poduhvat, higijensko unošenje sperme u polne organe ženke ima za cilj oplodnju, ali i sprečavanje infekcija kod životinja. Primenom osemenjavanja povećava se plodnost životinja jer se vrši kontrola njihove reproduktivne sposobnosti.

Novi dodaci u ishrani krava: Beli luk i citrusi smanjuju isparenja metana?!

Ekonomski značaj - Osemenjavanje ima za cilj povećanje stočne proizvodnje, u govedarstvu je to proizvodnja teladi i mleka. Primenom osemenavanja dobija se daleko brojnije potomstvo nego kod prirodnog parenja. Proizvodni genomi prenose se na čitavo potomstvo goveda. Rashodi za veštačko osemenjavanje su neuporedivo manji nego kod prirodnog pripusta.

Od prijavljenih ili privedenih krava za osemenjavanje, osemenjavaju se samo one kod kojih se polni žar (estrus) klinički utvrdi. Zbog toga osemenjavanje krava obuhvata:  

• pregled polnih organa;
• unošenje sperme u polne organe

Kako izabrati krave za osemenjavanje?

Izbor krava za osemenjavanje vrši se kliničkim pregledom. Pregled krava pred osemenjavanje sastoji se iz: anamneze, vaginalnog i rektalnog pregleda, a prema potrebi i iz specijalnog labaratorijskog pregleda estralne sluzi. Pri uzimanju anamneze, za svaku pojedinačnu kravu važno je da se utvrdi sledeće: vreme početka polnog žara (estrusa), znake i stepene manifestacije estrusa, datum i tok poslednjeg teljenja, da li je posteljica izbačena na vreme, kada je krava pokazala prvi polni žar posle telenja. Treba obratiti posebnu pažnju na početak estrusa zbog određivanja optimalnog momenta osemenjavanja.

Kada se tov junadi isplati?

Isto su tako važni i podaci o simptomima i intenzitetu polnog žara (uskraćivanje mleka, skakanje na druge životinje i ljude, izbacivanje estralne sluzi iz vagine i dr). Osim podataka o polnom životu krava, treba uzeti podatke o načinu ishrane i držanju, zdravstvenom stanju i dr. Vaginalni pregled vrši se radi utvrđivanja simptoma, faze i stepena izraženosti polnog žara, kao i radi isključenja oboljenja materice ili graviditeta. Pri vaginalnom pregledu treba obratiti pažnju na četiri osnovna simptoma polnog žara: otvoren cerviks, estralnu sluz, hiperemiju i ljigavost sluzokože vagine i grlića materice. Kod krava koje nemaju polni žar, ovi simptomi nisu izraženi.

Od čega zavisi uspeh osemenjavanja?

Posebnu pažnju treba obratiti na estralnu sluz, koja kod krava mora da bude bistra, rastegljiva i žilava bez ikakvih primesa. Ukoliko se kod estralne sluzi primeti gnoj, krv, mukus. Takvu kravu ne treba osemenjavati već lečiti. Rektalnim pregledom pre osemenjavanja utvrđuje se estrus, a isključuje druga abnormalna fiziološka i patološka stanja materice, jajovoda, jajnika.

Uspeh osemenjavanja zavisi od pravog momenta osemenjavanja, tj. od određivanja optimalnog momenta kad izvršiti osemenjavanje. Optimalan momenat oplodnje krava zavisi od tri faktora: momenta ovulacije (oslobađanje jajne ćelije iz jajnika), dužine života spermatozoida u polnim organima krave i trajanja oplodne sposobnost jajne ćelije. Pod normalnim okolnostima ovulacija kod krava nastaje najčešće 20 - 30 časova od početka polnog žara ili prosečno 7,7 časova po završetku estrusa. Spermatozoidi bika žive u polnim organima krave obično 10 - 16 časova, maksimalno 29. Osim toga, spermatozoidi bika treba da provedu najmanje šest sati u polnim kanalima krave da bi stekli sposobnost oplodnje. Jajna ćelija krave ostaje sposobna za oplodnju 6 do 12 časova (maksimalno 20) posle ovulacije. U praksi se sprovodi jutarnje i večernje osemenjavanje krava. Preporučuje se da kod krava kod kojih se otkrije polni žar (estrus) ujutro, osemenjavanje se izvrši po podne ili naveče, a krave kod kojih se polni žar (estrus) otkrije po podne ili naveče, osemenjavanje se izvrši sutra ujutro.

Uspeh osemenjavanja zavisi i od tehnike otapanja semena jer ono mora da se otopi na temparaturi od 38 - 40 °C u trajanju od 20 do 30 sekundi. Takođe uspešno osemenjavanje zavisi i od pravilnog ubacivanja semena u reproduktivne organe plotkinje.