Kako do više junetine, kad nema teladi?

Sve više kanala za izvoz goveđeg mesa se otvara. EU, Rusija, Turska, Kina. Cena junećeg mesa na domaćem tržištu raste, jer smo počeli značajnije da ga izvozimo, ali i zato što na domaćem tržištu nema dovoljno goveda. Mnogi bi tovili junad, ali prepreka ima već na samom početku. Nema dovoljno teladi koju bi trebalo utoviti.

Do teleta "iz druge ruke"

Taj problem ima i Jovica Jovanović koji u Sremskim Mihaljevcima u opštini Pećinci tovi junad. "Telad isključivo kupujem na crnom tržištu. Iz druge ruke. Plaćam ih od 580 do 650 evra, u zavisnosti od kilaže. Čim je cena bikova skočila na 2,35 evra po kilogramu, po koliko sam ovih dana prodao, i telad su poskupela na 600-620 evra. A pre toga je cena bikova bila dva evra, pa su telad bila 550 evra. Dakle, kada je bik po komadu poskupeo za 100-120 evra, poskupelo je i tele za 50-70 evra", kaže Jovica.

Skuplja junad, ali i telad - ima li zarade?

Dodaje da je gotovo nemoguće doći do teleta od direktnog proizvođača i da su tovljači upućeni na švercere: "Gotovo 90% teladi kupujemo od švercera. U centralnom delu Srbije jako teško možemo da kupimo od pravih proizvođača. Do sada sam isključivo kupovao simentalca, a sada pomalo eksperimentišem sa šaroleom i limuzinom. Mada je jako teško doći do dobre teladi tih rasa".

Kako izgleda kupovina teladi na pijaci?

Objasnio nam je kako izgleda kupovina teladi na stočnim pijacama u centralnoj Srbiji gde uglavnom kupuje telad: "Na pijaci moraš da si parkiran u ponoć. I tokom noći dolaze seljaci. Jedan po jedan, traktori Fergusoni, a u korpama telad. Kad pitam da kupim, odgovor je - prodato. I tako pune švercerske kamione. Švercer plati tele 550 evra, utovari ga u kamion. Ujutro ga proda po 620 evra. Ne pomera se i zaradi 70 evra".

Konstatuje da su mnoga telad iscrpljena od voženja po vašarima pa se, na žalost, dešava da tek kupljeno tele kod domaćina ugine za nekoliko dana. Tada se profit od novog turnusa svodi na najmanju moguću meru. A dobro je da se ne ode u minus.

I cena stočne hrane raste

Jovanović konstatuje da se jedino profit delimično ostvari kada cena kukuruza značajnije padne. Ali i to se ne dešava sa svim konponentama stočne hrane.

"Ne možemo samo da gledamo na kukuruz. Sojina sačma, premiksi, i ostale komponente prate trend poskupljenja. Zamislite da je kilogram suncokretove sačme skuplji od kilograma suncokreta?! Gomilu para dobijamo, gomilu para ulažemo, a svake godine smo na istom", tvrdi uzgajivač.

Kako država može da pomogne?

Na ovo pitanje poljoprivrednici se uglavnom "zapale", a emotivno je reagovao i Jovica Jovanović: "Gorivo. To nam je sada najveća stavka. Ona nam značajno povećava sve segmente proizvodnje.  To je najvažnije. Posle dolazi sve ostalo. Veće subvencije bi nam bile 'vetar u leđa'".

Kako da izvozimo više govedine kad nema teladi?

Na molbu da prokomentariše potpisane izvozne aranžmane za izvoz govedine, Jovanović nije veliki optimista. "Kako da izvozimo više govedine kad nema teladi? Na tržištu nema podmlatka. Povezani smo sa mlekarstvom. Čim je došlo do pada proizvodnje mleka, odmah je manje teladi na tržištu. Sve je to uslovljeno jedno drugim", smatra on.