• Hranidbene potrebe
  • 08.07.2021. 14:00

Kako isplanirati proizvodnju stočne hrane za godinu dana?

Na posmatranom području bi bilo potrebno da se obezbedi 59 ari površina po jednom uslovnom grlu, što zbirno iznosi 10 ovaca, odnosno koza.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 194
  • 46
  • 0

Stočarstvo nije moguće zamisliti bez pašnjaka. Sezona ispaše stoke u našim klimatskim uslovima traje oko 180 dana, od maja do novembra meseca. 

Na osnovu raspoloživih površina za ispašu, odnosno planiranog vremena koje će stoka provesti na polju, proizvođač može jednostavno da izračuna koje površine treba da obezbedi i koje vrste useva treba da planira da bi zadovoljio hranidbene potrebe za godinu dana, navodi stručnjak za stočarstvo Poljoprivredno stručne službe Mladenovac Dragoljub Krajnović.

Kako smanjiti gubitke pri pripremi sena?

Podrazumeva se da i pri ovakvim uslovima proizvodnje treba planirati rezerve hrane koje se standardno kreću oko 10 odsto ukupnih potreba. Struktura proizvodnje stočne hrane u brdsko-planinskom području Srbije za potrebe jednog uslovnog grla izgleda ovako:

  • za seno sa sejanih livada (ili lucerka) dnevne potrebe su šest kilograma, a godišnje 2.200 kg. Planirani prinos osam tona po hektaru, a potrebna površina 0,28 ha;
  • za kukuruznu silažu predviđene dnevne potrebe su 25 kg, a 9.200 kg su ukupne godišnje potrebe. Planirani prinos je 30 t/ha sa potrebnom površinom od 0,31 ha;
  • sejani travnjaci bi trebalo da omoguće 25 kg travne mase dnevno i 9.200kg na godišnjem nivou. Prinos se planira na 30t/ha, sa površine od 0,31 ha;
  • za silažnu smešu grašak/grahorice sa ovsem/pšenicom/tritikaleom može se očekivati 25 kg dnevno, a ukupno 9.200 kg za godinu dana. Planirani prinos je 30 t/ha, na uzgajanoj površini od 0,31 ha;

Ukoliko se prihvati ovakvo planiranje programa proizvodnje, na posmatranom području bi bilo potrebno da se obezbedi 59 ari površina po jednom uslovnom grlu, što zbirno iznosi 10 ovaca, odnosno koza, ističe Krajnović.

Nadmorska visina uslovljava i način ishrane koza i ovaca

Za planinska područja, gde je nadmorska visina iznad 1.000 m, dostupni su jedino (mogu se koristiti) prirodni i sejani travnjaci. Ovo direktno uslovljava i način ishrane za koze i ovce koji je bez obzira na tip, baziran isključivo na travnim površinama. Struktura proizvodnje stočne hrane u izrazito planinskom području Srbije za potrebe jednog uslovnog grla može se predvideti na sledeći način:

  • za livadsko seno dnevne potrebe su šest kilograma, a na godišnjem nivou iznosi 2.200 kg. Očekivani prinos sa prirodnih livada je četiri tone, dok je sa sejanih livada osam tona po hektaru. Potrebne površine za prirodne livade procenjuju se na 0,55 ha, dok su za sejane livade procene 0,28 ha;
  • za travnu silažu procenjene potrebe su 25 t na dnevnom nivou, a ukupne (godišnje) iznose 9.200 kg.

Procenjena proizvodnja može se ostvariti na prirodnim livadama površine od 0,92 ha.

Slično brdskim područjima i na brdsko-planinskim terenima u zavisnosti od konkretnog slučaja korišćenje prirodnih i sejanih travnjaka može se bazirati samo na jednom tipu ili se oni mogu kombinovati u različitim odnosima. Konkretno, za grupu od 10 ovaca/koza trebalo bi obezbediti 1,47 ha prirodnih ili 74 ara sejanih travnjaka, naglašava mladenovački stručnjak.


Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Ishrana stoke Paša Ishrana koza i ovaca Seno Silaža Dragoljub Krajnović


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Priprema zimnice je započeta kuvanjem soka od paradajza i pečenjem rakije od stare i najznačajnije sorte šljiva Crvena ranka. Nekada je bila jedna od najzastupljenijih sorti u Srbiji, a za to postoji vrlo jak razlog. Baš od nje se dobija na... Više [+]