• Seno
  • 05.07.2021. 16:00
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Kako smanjiti gubitke pri pripremi sena?

Određeni gubici u prinosu i kvalitetu nastaju i pri najvećoj pažnji i pravilnom postupku konzervisanja, kaže stručni saradnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo Predrag Jokić.

Foto: Sanja Dovečer
  • 144
  • 18
  • 1

Stočarstvo nije moguće zamisliti bez pašnjaka. Sezona ispaše stoke u našim klimatskim uslovima traje oko 180 dana, od maja do novembra meseca. Nakon toga, stočari moraju da pripreme hranu za ishranu životinja tokom zimskih meseci. Stočna hrana može biti preskupa, naročito za one koji imaju manji broj grla, pa se uglavnom pribegava pripremi senaže.

"Od ove godine smanjio sam broj ovaca, imam ih sad samo devet, al i za njih moram spremiti dovoljno hrane za zimu kad ne bude ispaše. Žena i ja samo živimo na imanju, a decenijama u nazad smo radili, sejali, imali i stoku, al' ne može se više, stigle godine. Ovo što imam ovaca, napasam na livadi koju imam, a u dogovoru s komšijama, pokosim njihove. Dobijem oko 150 bala sena od jednog košenja i mislim da će biti dovoljno do proleća", kaže Petar Vuletić iz sela Donja Grabovica kod Valjeva i dodaje da je jedna parcela oko 70 ari i tu se nekad sejao ječam i kukuruz, đubreno je, "još uvek ima snage u zemlji, pa je i trava bolja, ali je na ovoj drugoj mršava".

Bolji prinosi sa đubrenjem

Trenutno se u valjevskom kraju jedna bala prodaje za 120 dinara, odnosno, jedan evro. Oni poljoprivrednici koji su prinuđeni da dokupljuju seno, znaju i da je ovo prvo vreme za kupovinu, jer u zavisnosti od vremenskih prilika i kvaliteta, cena može na jesen biti i veća. U valjevskom kraju uglavnom se prodaje livadsko, dok oni stočari kojima treba lucerka, uglavnom se snabdevaju sa područja Vojvodine. 

Kako proizvesti kvalitetno seno za stoku pravilnim đubrenjem livada?

Pojedini stočari imaju mogućnost i da tokom sezone imaju dva otkosa. Stručnjaci savetuju đubrenje livada i pašnjaka, jer se tako dobijaju znatno veće i kvalitetnije količine trave. Koliku količinu đubriva, odnosno azota, fosfora i kalijuma treba dodati zemljištu zavisi od visinske zone i hemijskog sastava zemljišta. 

Đubrenje livada i pašnjaka do veće i kvalitetnije količine trave

Inače, u Srbiji livade i pašnjaci čine oko 20 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Statistike pokazuju i da se može dobiti do šest puta više zelene biljne mase na parcelama koje se redovno đubre. Samim tim dobija se i veći i prinos sena, pa se obezbeđuje jeftinija, ali kvalitetna kabasta stočna hrana za ishranu ovaca i goveda. 

Kako smanjiti gubitke pri sušenju?

Na području Kolubarskog okruga, spremanje sena najčešće se radi sušenjem. Na taj način se snižava sadržaj vlage, a stručnjaci savetuju da to bude najviše do 18 odsto kako ne bi došlo do razvoja štetnih mikroorganizama. 

"Određeni gubici u prinosu i kvalitetu nastaju i pri najvećoj pažnji i pravilnom postupku konzervisanja. Prinos, a posebno kvalitet zavisi od vrste biljaka, faze razvoja i od momenta košenja. Vreme košenja travnjaka zahteva dobro poznavanje njegovog sastava, kao i hranjive vrednosti biljaka u zavisnosti od faze porasta, odnosno starosti biljaka", kaže diplomirani inženjer Predrag Jokić, stručni saradnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo i dodaje da se kod višegodišnjih leguminoza košenje se najčešće sprovodi u fazi cvetanja, a kod trava u početku klasanja, odnosno pojavi klasa ili metlice, nakon čega dolazi do naglog opadanja kvaliteta travne mase.

Određeni gubici nastaju i pri najvećoj pažnji i pravilnom postupku konzervisanja

"U ovim fazama postiže se najbolji kvalitet po jedinici površine." 

Nepotrebno prevrtanje i skupljanje presušenog

Određeni gubici pri spravljanju sena mogu biti od 10-25 odsto od prinosa suve materije i 15-30 odsto hranjive vrednosti.

"Sveže pokošene biljke, neko vreme žive i posle ovog postupka, a životne funkcije se odvijaju na račun stvorene energije organskih materija u njima, prvenstveno šećera. Zbog toga se mora ubrzati procesa sušenja kako bi se izbegli gubici i dobio dobar kvalitet. Nepravilnim sušenjem trava na zemlji nastaju gubici zbog suvišnog manipulisanja sa senom, posebno usled nepotrebnog prevrtanja radi boljeg isušivanja i sakupljanja presušenog sena, pri čemu dolazi do opadanja najhranjivijih delova biljke. Ovi gubici mogu biti i do 40-50 odsto."

Sveže pokošene biljke, neko vreme žive i posle ovog postupka

Ukoliko ima jutarnje rose ili padne kiša, može doći do truljenja, pa gubitak može biti i do 20 odsto. Ukoliko se koriste kosačice, prilikom košenja dolazi do gnječenja biljaka, što olakšava i ubrzava proces sušenja, pa se samim tim i smanjuje gubitak. 

Stručnjaci savetuju i da se u jesen seje stočni grašak ili ječam, a u proleće kada se one skinu, ista parcela se može zasejati silažmim, pa se tako dobijaju dve žetve godišnje sa iste parcele. 


Foto prilog


Tagovi

Pripremanje sena Senaža Sušenje sena Pregrad Jokić Petar Vuletić


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa dvodecenijskim iskustvom. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.