Kokcidioza kunića - bolest pogrešne ishrane

Osnovni savet odgajivačima kako bi izbegli pojavu ove bolesti je da svoje kuniće, bilo priplodne ili tovne, hrane isključivo zrnevljem žitarica, suvim lucerkinim i livadskim senom i peletiranim fabričkim koncentratom. Ako se životinjama u obrok stavlja zeleniš (mlada detelina, razne trave, lisne grančice drveća), ova vrsta hrane mora da bude osušena na suncu.

Uzgoj kunića postaje unosan posao?

Hrana ne sme biti pokvarena, plesniva ili kisela, a ni zatrovana hemijskim prepratima za zaštitu bilja od bolesti i štetočina. Trava ne sme biti košena neposredno pored magistralnih puteva zbog izduvnih olovnih gasova iz automobilskih motora, kao i sa travnatih površina na kojima se slobodno napasaju druge životinje.

"Stomak kunića se uvećava zbog velikih količina gasova u probavnom sistemu, naročito u crevima. Uzrok je uglavnom neadekvatna ishrana. Plesniva hrana, upaljena zelena detelina i neodležano seno. Kunić posle konzumiranja takve hrane ubrzo dobija grčeve u stomaku, usled čega mu se trbuh naduva, a disanje postaje otežano. Uporedo sa tim tegobama, obolela životinja teško ispušta izmet. To se odnosi na hronično stanje kunića kada je stomak stalno uvećan, ali ga mnogi odgajivači pogrešno zamenjuju s naduvom. Međutim, naduv je uglavnom bolset mladih kunića, akutnog karaktera, koja nastaje kada se mladi prejedu kabaste hrane", objašnjava Petar Pavković, doktor veterinarske medicine iz Beograda i podseća da delotvornog leka nema osim preventive u vodi za piće.

Mortalitetu podložne mlade jedinke

Kokcidiozu uzrokuje nekoliko vrsta parazita. Ona se razvija u odrasloj životinji i van nje, što utiče na brzo širenje bolesti. Bolest se prenosi i polnim odnosom ili preko izmeta.

"Kokcidioza kunića javlja se u dve kategorije - crevna i jetrena. Crevna ima teži tok bolesti, a prenosioci mogu biti naizgled zdravi odrasli kunići. Jedinke koje prebole kokcidiozu prenose bolest na zdrave kuniće. Mortalitetu su podlažna mlada grla, a bolest se manifestuje prolivom, naglim mršavljenjem, zgrbljenim sedenjem, polutavorenim očima. Kunići uginu u roku od nedelju - dve dana“, ističe dr Pavković.

Kokcidioza jetre - kod preživelih kunića prelazi u hronično oboljenje

Kokcidioza jetre je nešto blaži oblik bolesti nego crevna kokcidioza. Bolest se širi izmetom kao i kod crevne kokcidioze. Kunić dobija proliv koji se smenjuje s naduvom, a u težim slučajevima javljaju se grčevi u stomaku i škrgutanje zubima. U akutnoj fazi bolesti kunić preživi mesec dana. Kod preživelih jedinki bolest prelazi u hroničnu fazu, jetra se povećava gotovo dvostruko i biva prošarana belim čvorićima.

Preventivne mere u suzbijanju kokcidioze živine nemaju alternativu

"Kokcidiozu je nemoguće potpuno iskoreniti, ali uz primerenu higijenu kunićarnika i zdravom i pravilnom ishranom, znatno se smanjuje mogućnost oboljenja. Veoma je važno da svaki oboleli kunić bude izdvojen iz kunićarnika i stavljen u karantin. Osim higijene i sanitarnih mera može se preventivno u vodi za piće davati neopnykokcin tri do pet dana pre odvajanja mladih od ženke, pa još deset dana posle", kaže dr Pavković.