Za kontrolu svinjskog mesa na trihinelu nema velikog interesovanja, a nepregledano meso koje se koristi za sušenje je rizično. Stručnjaci kažu da su ljudi spremni na taj rizik.
Kontrola svinjskog mesa na trihinelozu nije obavezna i odluka je prepuštena onima koji tove svinje za sopstvenu upotrebu. Podaci govore da i pored apela da se meso kontroliše, broj onih koji se obraćaju veterinarskim stanicama može se reći da je u blagom padu iz godine u godinu.
Prema rečima doktora veterine Budimira Višića, direktora Veterinarskog centra Valjevo, broj onih koji su se ove godine odlučili za kontrolu mesa nije na onom nivou na kom bi trebalo da bude.
"Deset godina unazad ista je cena pregleda mesa na trihinelozu, 400 dinara, ali je mnogo stvari i sitnica za koji će se neko odlučiti da potroši par stotina dinara, nego za taj jedan pregled mesa, a sa druge strane zna se kakve opasnosti nosi eventualno prisustvo trihinele u mesu. Dobra stvar je da nismo imali prisustvo trihinele u uzorcima mesa koji su nam doneti na kontrolu. Prošle godine imali smo otkrivenu trihinelu u dva uzorka i to je dobro da je otkriveno na vreme," kaže dr Višić.
Kaže da su po dobijanju pozitivnog rezultata, alarmirali veterinarsku inspekciju i sve je potom, ističe urađeno po pravilniku za suzbijanje i iskorenjivanje trihinele u tim domaćinstvima.
Za prvih osam meseci u Srbiji je 28 tona mesa povučeno sa tržišta
U periodu kada se poveća broj uzoraka donetih na kontrolu, radi se postupak digestije za koji dr Višić smatra da je najpouzdaniji.
"Sve zemlje u okruženju koriste metod veštačke digestije, to se koristi i u Evropskoj uniji, tako da ćemo usklađivanjem naših pravilnika i mi koristiti tu metodu kontrole mesa. To će značiti i da će veterinarske stanice morati da se preregistruju i da imaju registrovane laboratorije za kontrolu mesa na trihinelu, a veterinari koji će raditi kontrolu moraće da imaju i sertifikate. Jednostavno, oni će ići na obuku, dobijaće te sertifikate, a videće se u narednom periodu šta će se zahtevati od tehničke opremljenosti."
Često su, kada je reč o nepregledanom mesu, razmišljanja da će se termičkom obradom trihinela uništiti, ali se postavlja pitanje da li je to baš tako.
"Meso koje je predviđeno za dimljenje ili salamurenje svakako nije bezbedno za ishranu ako prethodno nije pregledano," napominje Višić. "Sve ostalo je na samom korisniku tog mesa, da razmišlja da će sve biti u redu“.
Ono na šta treba potrošači da obrate pažnju prilikom kupovine suvomesnatih proizvoda u mesarama i prodavnicama jeste i kvalitet.
"Ispravnost se podrazumeva i pre svega sve životinje moraju biti zaklane u registrovanom objektu, ukoliko se radi o proizvodima za širu potrošnju," objašnjava Višić.
"Ono što je za individualnu potrošnju je tako kako je. Klanice moraju da vode računa, zna se kakva je procedura. Mi u ovom kraju nemamo neku veliku mesnu industriju, najviše je malih zanatskih mesara i tokom godine primetno je variranje cene žive stoke, a sa druge strane varira i cena komponenti za ishranu poput kukuruza i pšenice, pa samim tim varira i ponuda i cena mesa na tržištu. Generalno mislim da je kvalitet mesa koje se prodaje u valjevskom kraju dobar."
Na preporuku ministarstva, sredinom decembra prestala je obaveza vakcinacije svinja protiv svinjske kuge jer su se, kako je objasnio Višić, stekli uslovi i u dužem periodu nije bilo žarišta.
"Ako je prestala vakcinacija, to ne znači da se neće sprovoditi određene mere i nadzor. I dalje će se sprovoditi zdravstvena kontrola životinja na gazdinstvima i ukoliko se javi bilo kakva sumnja, alarmiraće se nadležni. Svaka sumnjiva životinja ili ako dođe do uginuća, a veterinar posumnja na klasičnu ili afričku svinjsku kugu, odmah će se raditi analize."
Veterinarski centar Valjevo pokrenuo je u Privrednoj komori Srbije inicijativu koja se odnosi na koncept održive stočarske proizvodnje.
"To se pre svega odnosi na mlečno govedarstvo i smatramo da se u ovoj oblasti može dosta toga popraviti. Mi u našoj biohemijskoj laboratoriji analizom krvi na 11 parametara, možemo utvrditi sve ono što je bitno kada je u pitanju korekcija obroka, preprodukcija i energetsko proteinski metabolizam. Na osnovu toga može se korigovati ishrana i to sa onim što raspolaže domaćin. S druge strane, težimo i da na gazdinstvu bude bar 50% steonih grla kako bi se obezbedila ravnomerna proizvodnja i reprodukcija," kaže Višić.
Po njegovim rečima to je težak put i da je potrebno dosta rada da bi domaćini verovali. "Uzeću samo primer domaćina iz sela Kunice kod koga smo za smo desetak dana povećali proizvodnju mleka za 2,4 litra po grlu, što je više za oko 60 litara dnevno nego što je bilo. Domaćin je zadovoljan, nama preostaje samo da se i druge kolege sa ovog područja uključe u celu priču i onda će se moći napraviti dobar posao."
Tagovi
Autorka