Leti je ovcama potrebno oko sedam litara vode dnevno i više sveže hrane

Ovce zahtevaju kontinuirano snabdevanje higijenski i mikrobiološki ispravnom vodom, a o kojim količinama i potrebama je reč zavisi od nekoliko faktora. Spoljni uslovi poput temperature i vlažnosti vazduha, kao i načina i vrste ishrane, težine i starosti životinja, osnova je koja diktira njihove potrebe za vodom. Osim toga različiti su zahtevi ako se u obzir uzme starost jedinki ili proizvodni proces (mleko/proizvodnja mesa) za koji su neophodne veće količine vode.

Takođe, u farmerskom uzgoju u ovčarniku već unapred je putem sistema pojilica osiguran pristup vodi, međutim u pašnom sistemu, odnosno nomadskom ovce su kontinuirano napolju, stoga kod izbora mesta kao osnovni kriterijum mora da se uzme u obzir i neometan pristup izvoru sveže ispravne vode ili vodotoka.

Više sveže voluminozne hrane 

Voda kao osnovni resurs u uzgoju ovaca u pojedinim sušnim krajevima može biti ozbiljan ograničavajući faktor. Posebno je to izraženo u letnjim mesecima kada je snabdevanje znatno manje, zbog presušivanja, manjih vodotoka i slično. Bilo da se radi o uzgoju u ovčarniku ili na spoljnoj ispaši, stadu je potrebno osigurati kontinuiran pristup, na način da mogu da piju po volji. To znači da za 100 ovaca dnevno je prioritet osigurati minimalno 700 litara sveže pitke vode.

Koliko ovcama treba davati vode?

Tokom leta povećana potreba za vodom kod ovaca iznosi u proseku od pet do sedam litara dnevno. Kombinacija ishrane sa većim udelom suve materije u obroku i visokih letnjih temperatura najčešći su razlog da grla u visokomlečnoj proizvodnji konzumiraju i do deset litara vode na dan. Prilikom ispaše i ishrane svežim voluminoznim hranivima, potrebe za njom su nešto manje.

Oprez sa oboljenjima probavnog trakta

Pristup i napajanje životinjama je najbolje ostaviti po volji. To znači da u svakom momentu imaju slobodan pristup pitkoj vodi koju konzumiraju prema svojim potrebama. U ovčarniku je to rešeno putem sistema pojilica. Međutim za stada koja se nalaze na otvorenoj ispaši, najčešće planinskim predelima vrlo je teško osigurati kontinuiran pristup izvoru. To je ponajviše izraženo leti, kada mnoga močvarna mesta, prirodni vodotoci, manja jezerca i slična pojilišta skoro pa i presuše.

Za ovakav tip uzgoja prioritet je odabrati pašna mesta koja imaju u blizini vodotok ili mogućnost transporta vode do određenih mesta za napajanje ovaca. Pored slobodnog pristupa, u ovom periodu potrebno im je obezbediti i zaštitu od direktnog uticaja sunca, stoga su na otvorenoj ispaši nadstrešnice ili prostori sa prirodnim hladom idealna rešenja. Isto tako vrlo bitna činjenica je i kakvu vodu piju naročito na otvorenom na ispaši. Da li i koliko često pastiri proveravaju higijensku i mikrobiološku ispravnost vodotoka ili drugih prirodnih pojilišta? Vrlo često neispravna voda može biti uzrok pojave raznih oboljenja naročito probavnog trakta.