Magareće mleko - kako se konzumira i koja je prava cena?

Nadomak Subotice, u Mirgešu, postoji nesvakidašnja farma na kojoj Blaško Šimoković uzgaja magarce. Ovakvih farmi je tek nekolicina i za njih su čuli uglavnom oni koje su zdravstveni problemi naterali da potraže alternativu u lečenju kože i respiratornog sistema, prenela je ranije Hrvatska riječ.

Šimoković put u formiranju farme magaraca nije bio vođen željom za profitom. Nakon što je i sam i u porodici imao zdravstvenih problema, odlučio se da proba magareće mleko. U početku su ga kupovali i po njega odlazili u Novi Sad, ali je ubrzo shvatio da bi mogao i sam da postane proizvođač. Motiva mu nije nedostajalo, i pored toga što nije imao iskustva, niti pristup informacijama kako najbolje započeti ovaj specifični uzgoj.

Traže redovno održavanje kopita

Farmu je započeo kupovinom jedne magarice i njenog puleta, misleći da će mu biti dovoljno svega nekoliko magaraca. Šimoković je u međuvremenu izgradio prisan odnos s ovim plemenitim životinjama i njihov broj se očekivano popeo na 20.

"Magarci u proseku žive do 40 godina, ali je potrebno čekati godinu do 13 meseci da se magarica opuli. Potrebno je bar dva puta godišnje rezati kopita, jer moji magarci ne hodaju po kamenu već po pesku, pa im se zbog toga kopita ne troše i treba paziti da ne izrastu, jer od kopita dolazi zdravlje", kaže subotički stočar i dodaje da je do sada plaćao za ovu uslugu, ali su njegov sin i on odlučili da će to ubuduće raditi sami.

Iako se ovim poslom intenzivno bavi već duži niz godina, ne ponestaje mu ideja kako farmu da učini efikasnijom i boljom za zdrav i pravilan uzgoj magaraca.

Zaštititi ih zimi od promaje

Zanimljivo je i to da magarci ne oboljevaju kao ostale domaće životinje. Ipak, postoje paraziti koje magarci lako dobijaju, jer su skloni svakovrsnoj biljnoj ishrani na otvorenom. Prvi pokazatelji prisustva parazita u organizmu magarca jest gubitak telesne težine i potrebno je hitno reagovati odgovarajućom terapijom kako bi se od istih očistili. Posebno treba biti oprezan tokom zimskih perioda, jer su magarci osetljivi na zimu i tokom hladnijih dana kada je temperatura ispod nule, treba ih skloniti u štale gde nema promaje.

U suprotnom, mogu se smrznuti i uginuti što se na nekim farmama u Vojvodini i desilo. Koliko su počeci s uzgojem magaraca bili izazovni, govori i činjenica jednomesečno pule jede majčin izmet kako bi se njegov digestivni sistem što pre navikao na čvrstu hranu. Naravno, ovakav način prilagodbe je rizičan za pule upravo zbog spomenutih parazita koji se na taj način lako prenose.

Najzdravije kad se pije neprokuvano

Jedna od najprisutnijih informacija o magarećem mleku jesu cene samog mleka i proizvoda koji se dobijaju preradom. Šimoković smatra kako su mnoge od tih informacija preuveličane ili neistinite.

"Cena od 1.000 evra za kilogram sira je obična prevara. Pravio sam sir od magarećeg mleka i ako računamo da je litar 50 evra, cena kilograma sira bi bila maksimalno 250 evra, što je daleko ispod datih izjava. Uostalom, da bi se napravio ovakav sir, nužno je dodati bar 30 odsto kozijeg ili kravljeg mleka koje je nesumnjivo jeftinije i time još dodatno smanjuje cenu sira."

Farma domaćeg balkanskog magarca u srcu Šumadije

Važno je istaći da je mleko najzdravije kada se konzumira u svežem stanju, jer kada ga prokuvamo - u velikoj meri izgubi svoja karakteristična lekovita svojstva. Neprokuvano magareće mleko može da stoji na hladnom i do 15 dana i sigurno se neće pokvariti.

"Litar mleka je 2.500 dinara i ja ga često prodajem u manjim količinama upravo zbog cene. U Subotici je cena tri 3.000, a u Beogradu i do 50 evra. Nakon što sam video unuku kako se muči sa kašljanjem nisam mogao da naplaćujem više onima koji uzimaju mleko za svoju decu", kaže Šimoković.

Od viška i sapuni

Kada ima viška mleka, pravi sapune za koje tvrdi da blagotvorno deluju na kožu i oštećenja kože zbog velike koncentracije vitamina C. Njihovo delovanje sam potvrđuje, jer otkako pravi sapune, samo njih i koristi. S plasmanom sapuna nije imao problema, jer se sve rasprodalo.