Malim proizvođačima 30.000 pilića banatskog gološijana za očuvanje rase

Kikindski odgajivači banatskih gološijana, autohtone sorte kokoši, snabdevaće pilićima mala poljoprivredna gazdinstva po celoj zemlji. Potpisali su ugovor sa Savetodavnom službom u Šapcu za podelu pilića po celoj zemlji, a predviđeno da se malim proizvođačima isporuči ukupno 30.000 pilića banatskog gološijana kako bi se stara rasa kokošaka očuvala, prenosi RTV.

"To je namenjeno malim poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave seoskim turizmom, pčelarstvom, voćarstvom, odnosno malim proizvođačima koji će dobiti od 100 do 150 komada pilića banatskog gološijana kako bi ga gajili po celoj zemlji", kaže za ovaj medij Zoran Demić, potpredsednik Udruženja "Velika Kikinda".

Meso crvenije, jaja gušća

Smatra se da se ova rasa izvorna gajila u Transilvaniji, pa odatle proširila po celom Banatu. Odlikuje se otpornošću i dobrim proizvodnim karakteristikama. Meso banatskog gološijana znatno je kvalitetnije i crvenije od obične živine koja se hrani koncentratom, a jaja su gušća. Takođe, cena je znatno viša od domaćih kokošaka.

Koko centar za ugroženog banatskog gološijana

Kako smo ranije pisali, potreba za očuvanjem ove rase postoji i u drugim delovima Srbije, pa tako Lidija Jovanović Vlajić iz Malog Izvora kod Zaječara na svom imanju ima jato od 50 odraslih kokoški i petlova, i oko stotinu članova u podmlatku. Njihov dom podno Stare planine ima i neobičan naziv - Koko centar.

Gološijanke u Lidijinom Koko centru daju više jaja od proseka. Odrasla koka snese godišnje od 120 do 160 jaja. Kod pojedinih nosivost je znatno veća i to jedan od načina zarade. Telesna masa petla je od  2,5 do tri kilograma, a koke od dva do 2,5 kilograma.

Procenjuje se da danas u čitavoj zemlji ima svega nekoliko hiljada primeraka banatskog gološijana, rase koja nosi neslavni status - ugrožena.