• Banatski gološijan
  • 28.02.2020. 10:00
  • Zaječarski okrug, Mali Izvor

Koko centar za ugroženog banatskog gološijana

Banatski gološijani u Malom izvoru žive u Koko centru. Tako smo iz milošte nazvali njihov prostor. Takođe, iz milošte zovemo ih Kokoćijanci. Ova rasa je najbolja zbog kvaliteta mesa i količine jaja, kaže Lidija Jovanović Vlajić.

Foto: Biljana Nenković
  • 293
  • 144
  • 0

Banatski gološijan potiče od Erdeljskog gološijana, a kokoški ove rase najviše ima u Banatu, pa otuda i potiče njeno ime. Iz Erdelja je prvo doneta u okolinu Kikinde, a odatle se ova malobrojna populacija nastanila u kokošinjcima širom Srbije. Procenjuje se da danas u čitavoj zemlji ima svega nekoliko hiljada primeraka banatskog gološijana, rase koja nosi neslavni status - ugrožena.

Uzgoj koka čistih rasa u malim dvorišnim jatima

Ljubitelji autohtonih rasa su retki čuvari ove živine simpatičnog izgleda i u skoro svim seoskim domaćinstvima, na sreću, gaje se po principu slobodnog uzgoja. Lidija Jovanović Vlajić iz Malog Izvora kod Zaječara na svom imanju ima jato od 50 odraslih kokoški i petlova, i oko stotinu članova u podmlatku. Njihov dom podno Stare planine ima i neobičan naziv.

"Banatski gološijani u Malom izvoru žive u Koko centru. Tako smo iz milošte nazvali njihov prostor. Takođe, iz milošte zovemo ih Kokoćijanci. Ljubitelj sam retkih rasa životinja i autohtonih sorti voća ili povrća. Zbog toga su se prvi primerci iz okoline Kikinde i preselili kod nas. Ova rasa je najbolja zbog kvaliteta mesa i količine jaja. Meso je zaista ukusno i sasvim drugačije od onog koje kupujemo u marketima", kaže Lidija Jovanović Vlajić.

Skromna u potrebama, a daje do 160 jaja godišnje

Gološijanke u Lidijinom Koko centru daju više jaja od proseka. Odrasla koka snese godišnje  od 120 do 160 jaja. Kod pojedinih nosivost je znatno veća i to jedan od načina zarade. Telesna masa petla je od  2,5 do tri kilograma, a koke od dva do 2,5 kilograma.

Radovan Jokanović: Organska jaja su na dobroj ceni

Ova rasa je veoma živahna, a u isto vreme skromna u ishrani. Izuzetno je pokretna i vredna u traženju hrane, pa je zbog toga pogodna za slobodan uzgoj. Otporna je i na visoke i niske spoljne temperature. Prednost je što može da obitava i u skromnim uslovima smeštaja.

Najveći problem - prepoznati raskvocalu kvočku 

Naša sagovornica kaže da gološijanke slabije nose zimi. Pronose u rano proleće, a starosna dob kada daju prva jaja je kada napune šest meseci.

Pilići banatskog gološijana sporo napreduju, ali se lako odgajaju

"Dobre su kvočke i brinu se za svoje piliće, koji sporo napreduju, ali se lako odgajaju. Međutim, treba dosta iskustva odgajivača, kako bi prepoznao raskvocalu kokošku, pomogao joj da nalegne jaja. To mi je trenutno najveći problem. Što se svega ostalog tiče u Koko-centru vlada harmonija. Petlovi su posebna priča, jer su veoma temperamentni i svojim izgledom i pojavom zaista plene."

Njihov opstanak je ugrožen

I pored prednosti koje banatski gološijan ima, rasa je ugrožena, jer su retki oni koji žele da ih gaje. Još su ređi oni koji će sa mnogo ljubavi za njih otvoriti i Koko centar i njene stanovnike nazvati pravim imenom - Kokoćijancima. Program zaštite ove rase pokrenut je još 1992. godine, ali je uspeh za sada ograničen. Prema podacima Centra za očuvanje autohtonih rasa pre 12 godina u Srbiji je bilo između 1.000 i 2.000 primeraka.


Tagovi

Banatski gološijan Ugrožena vrsta Autohtona rasa Kokoške Kvočka Slobodan uzgoj Koko-centar Lidija Jovanović Vlajić Mali izvor Stara Planina


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

‪Za 10-ak dana spremni za isporuku. Kako im to reći? 4000 komada u tovu #peradarstvo #francuska #pil... Pročitaj celu belešku »