Uzgoj koka čistih rasa u malim dvorišnim jatima

Već decenijama u intenzivnom industrijskom načinu gajenja živine dominiraju mnogi hibridi selekcionisani tako da jedni daju dosta jaja uz minimalnu potrošnju koncentrovane hrane i kavezni sistem gajenja, a drugi dosta mesa uz brz prirast.

Iako ovakav način uzgoja sigurno donosi veću zaradu, mnogi živinari se u poslednje vreme ponovo vraćaju takozvanim čistim rasama kokoši svetskog porekla. Prateći tržište i zahteve kupaca da meso i jaja ne budu proizvedeni u uslovima kakvi su na klasičnim farmama, već u prirodnijoj sredini, mnogi živinari uzgajaju kokošja jata u manjim živinarnicima sa ispustima koji su zatravljeni. Prednost ovakvog gajenja je i ta što svaki odgajivač može sam proizvesti i piliće jer se radi sa čistim rasama.

Stara koka - kvalitetnija jaja? Naučnici objavili rezultate

Izbor rasa kombinovanih svojstava - za meso i jaja

Pomenute prednosti, kao i sve veće interesovanje ljudi za organsku hranu, uticali su na Danila Brkića iz Kusatka kod Mladenovca da se pre tri decenije opredeli za uzgoj rasnih kokošaka. Sve je počelo iz hobija kada je Danilo na izložbi sitnih životinja u Novom Sadu kupio jedan par koka rase brama radi ukrasa u dvorištu. Ubrzo zatim, nabavio je još nekoliko rasa. Do sada je gajio i isprobao proizvodne karakteristike deset rasa, ali je za dalji uzgoj odabrao samo pet: amrok, australorp, njuhempšir, saseks i italijanku srebrnu. Sada njegovo matično jato broji 250 kokošaka ovih pet rasa.

"Pri izboru treba znati da postoje tri grupe rasa: krupne rase za proizvodnju mesa, one za proizvodnju jaja i kombinovanih osobina (meso i jaja). Krupne rase za proizvodnju mesa su: brama, vijandot, orpington. Rase za proizvodnju jaja su znatno sitnije, ali su zato dobre nosilje (godišnje snesu od 200 do 280 jaja). Najbolja nosilja je koka italijanka. Osim ove, gajim i četiri rase kombinovanih svojstava za meso i jaja i veoma sam zadovoljan njhovom produkcijom. Koke ovih rasa teže od tri do četiri i po kilograma (petlovi), a godišnje snesu oko 200 jaja," naglašava Danilo Brkić.

Jedan petao na 10 do 12 koka

Cilj svakog malog odgajivača živine je da pored jaja za konzum proizvede i što više kvalitetnog podmlatka - pilića. Najbolja oplodnja jata biće ako se na 8 - 10 kokošaka ostavi po jedan petao. Naš sagovornik ističe da se za petla - oplodnjaka biraju jedinke sa prosečnom telesnom težinom, a sitnije i krupnije se škartiraju. Bitno je i da odabrani petao ima veliku krestu i rep, kao i sjajno perje. Petlovi se uglavnom nabavljaju od drugih odgajivača, ili još bolje iz uvoza, radi osvežavanja genetske krvi proizvedenog podmlatka.

Sakupljanje i čuvanje jaja za kvočku i inkubator

Jaja namenjena za inkubator ili stavljanje pod kvočku treba redovno sakupljati u toku dana. Jaja uzeta iz gnezda stavljaju se u novu kartonsku ambalažu za jaja ( uloške) i čuvaju se na temperaturi od 10 do 15 stepeni sa sa vlažnošću vazduha od 70 do 80 odsto.

"Prilikom odabira jaja za nasad, ostavljati samo ona koja imaju pravilan jajasti oblik sa jasno izraženim jednim zatupastim i drugim konusnim delom. Suviše sitna i krupna jaja se ne ostavljaju za nasad, kao i zaprljana od blata i izmeta. Uspeh leženja zavisi i od starosti snešenih jaja. Najbolja jaja za nasad su u starosti od tri do deset dana," objašnjava Brkić.

Obogatite ishranu živine belim lukom, nevenom i kantarionom

Otklonite greške pri inkubiranju jaja

Kod naših malih odgajivača živine uglavnom su u upotrebi mali i inkubatori srednjih veličina. Temperatura u inkubatoru zavisi od toga da li su u upotrebi jednoslojni ili višeslojni. Kod jednoslojnih uobičajena povoljna temperatura kreće se od 37,5 do 39,5 stepeni, a vlažnost od 50 do 70 odsto.

"U manjim i zastarelim inkubatorima u kojima ne postoji automatski mehanizam, jaja treba okretati. Okretanje se obavlja četiri - pet puta u roku od 24 sata u periodu od četvrtog do osamnaestog dana inkubacije. Od 19. dana ne obavljaju se nikakve intervencije u inkubatoru, a 21. dana počinje izleganje pilića. Tada se inkubator povremeno i kratko otvara da bi se izbacile prazne ljuske. Piliće koji se ne izlegu ni posle 22 dana od nasada, iako su živi, ne treba ostavljati u životu jer će ubrzo uginuti," kaže Danilo Brkić.