Mere opreza vezane za afričku svinjsku kugu

Afrička kuga svinja trenutno je prisutna kod svinja u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj, Belgiji, a postoji sumnja da se pojavila u još nekim zemljama regiona.

Prema procenama Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), prisustvo ove bolesti u pomenutim zemljama može u opasnost dovesti ceo Balkan, posebno države u kojima afrička kuga svinja nikad do sad nije bila prisutna.

Podsetimo, u Kini se afrička kuga svinja pojavila krajem prošle godine. U decembru 2018. godine u toj zemlji svinje su obolele od ove bolesti što je dovelo do značajnog pada populacije svinja u Kini. To je imalo veliki uticaj kad su pitanju cene svinjskog mesa. Vlasti u Kini procenjuju da će u drugoj polovini ove godine cene svinjetine porasti za 70 odsto.

Srbija prijavila četiri slučaja sumnje na svinjsku kugu: BiH zabranila uvoz mesa iz naše zemlje

Bugarska bi zbog ove krize mogla izgubiti ceo proizvođački fond?

Kad je u pitanju situacija vezana za afričku kugu svinja u Bugarskoj, stručnjaci strahuju da će Bugarska zbog ove krize izgubiti ceo proizvođački fond od 600.000 svinja. Zvaničnici procenjuju da će potencijalna šteta biti oko 1,15 milijardi evra. U zemlji je do sad detektovano više od 30 žarišta bolesti. Do sad je na industrijskim i poljoprivrednim gazdinstvima uništeno oko 130.000 svinja. Analitičari kažu da je cena svinjskog mesa u Bugarskoj porasla za manje od mesec dana za 30% zbog epidemije i da bi na jesen mogla da poraste za dodatnih 15 odsto.

Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolja strategija borbe protiv afričke kuge svinja za zemlje u kojima i dalje nema bolesti je sprečavanje ulaska virusa kroz poboljšanu kontrolu granica, pravilno podizanje svesti i poboljšanu biološku sigurnost na farmama, kao i odstrel i ograničavanje kretanja divljih svinja.

Afrička kuga svinja nije zoonoza odnosno ne može se preneti sa životinja na ljude, piše Slavko Tošić iz PSSRS.

Zaraza se može preneti preko odeće i opreme

Svinje koje su zaražene afričkom kugom svinja uginu u roku 10 dana u 100% obimu. Virus može ostati aktivan u prirodnoj sredini i u leševima i do nekoliko meseci. Ljudi se ovom bolešću ne mogu zaraziti, ali je mogu preneti preko odeće i opreme.

Klinički simptomi afričke kuge svinja su raznoliki i nije ih uvek lako uočiti.

Kod obolelih životinja se javljaju neki ili svi navedeni simptomi:

• Visoka temperatura
• Slabost ili nemogućnost da ustaju
• Povraćanje
• Dijareja ponekad krvava
• Crvenilo ili modra koža, naročito oko ušiju i njuške
• Kašalj i teško disanje
• Pobačaj i mrtvorođeni prasci i siromašna legla

Kako infekcija može da se širi? 

Ključne mere koje treba da budu sprovedene na farmi, kako bi se izbegao ulazak patogenih uzročnika u objekat za uzgoj svinja i širenje na susedne farme, usko su povezane sa sledećim:

• Kontaminirana obuća, odeća i ruke posetilaca ili radnika na farmi koji su bili u kontaktu sa zaraženim svinjama;
• Instrumenti i oprema koja je kontaminirana prilikom upotrebe na zaraženim svinjama ili u njihovoj blizini;
• Prevozna sredstva;
• Kontaminacija preko inficiranih leševa svinja;
• Kontaminacija koja potiče sa mesta na kojima je boravila zaražena svinja, kao što su npr. pašnjaci, rampe za utovar, pijace ili putevi;
• Kontaminacija kontaktom sa divljim svinjama;
• Svinje koje se hrane inficiranim svinjskim mesom ili proizvodima životinjskog porekla (naročito pomije, odnosno kuhinjski otpaci predstavljaju veliki rizik).

Kod primene biosigurnosnih mera najvažniji saveti za odgajivače su:

• Izbegavati posete drugim farmama, osim ako je to zaista neophodno.
• Različite starosne grupe svinja treba držati odvojeno.
• Higijenu treba održavati kako unutra, tako i van objekata za uzgoj svinja (blato ili drugi ostaci na odeći, čizmama, opremi ili prevoznim sredstvima mogu biti prenosioci patogenih uzročnika na druge životinje na farmi ili na susedne farme) i
• Sredstva za čišćenje i dezinfekciju treba držati na ulazu u objekat, kako bi posetioci mogli da ih koriste pri ulasku ili izlasku iz objekta.

Pored toga, svaki odgajivač bi trebalo da pripremi Kontrolnu listu za biosigurnost koja sadrži:

• Na farmi mora da postoji biosigurnosni plan;
• Svi zaposleni na farmi treba da budu upućeni u biosigurnosni plan;
• Pristup posetiocima je ograničen, a upotreba zaštitne odeće i obuće je obavezna;
• Uvođenje novih grla, sa visokim zdravstvenim statusom, u zapat je ograničeno;
• Pri nabavci, treba pitati prodavca životinja o zdravstvenom stanju zapata;
• Potrebna je izolacija novonabavljenih životinja i redovna kontrola njihovog zdravstvenog stanja;
• Potrebno je svakodnevno praćenje zdravstvenog stanja svinja, a pri pojavi prvih simptoma bolesti, treba odmah kontaktirati veterinara.