Milk-ed: Platforma za profitabilniju proizvodnju mlečnih proizvoda

Kako bi osigurala održivost malih farmi, koje su bitni element ruralnog područja, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, u strateškom partnerstvu sa još pet država, pokrenuo je projekat koja će malim proizvođačima pružiti znanja i veštine za profitabilniju i raznovrsniju preradu mleka.

Projekat "Milk-ed" je startovao novembra 2019. godine i finansiran je od strane Erasmus+ programa Evropske unije, u kojoj učestvuju Biotehnološki centar Naklo iz Slovenije kao rukovodilac, a uključene zemlje su Hrvatska, Španija, Litvanija, Italija i Srbija.

Veća zarada i zapošljavanje

Ova obrazovna platforma je još u izradi, a završetak je planiran za kraj aprila. Kada sajt bude u potpunosti završen proizvođačima će biti dostupan sav materijal u vezi sa načinom proizvodnje kao što su video snimci, prezentacije, tekstualni zapisi, a na kraju i da putem testova provere koliko su znanja usvojili.

U planu formiranje Nacionalnog udruženja proizvođača mleka

Cilj je da se pomogne proizvođačima mleka da ostvare veći profit, da na tržište ne stavljaju samo sirovo mleko čija je otkupna cena niska, već da kroz preradu u neke mlečne proizvode ostvare veću zaradu i da paralelno sa tim uposle članove svog domaćinstva i drugih.

"Kada smo započeli kreiranje platforme, bilo nam je bitno da obiđemo male proizvođače mleka koji se uspešno bave i njegovom preradom. U konkretnim primerima mogu se videti problemi sa kojima se suočavaju, te šta im je potrebno da bi uspešnije vodili biznis i bili prepoznaljivi među potrošačima", ističe docent na Departmanu za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ksenija Čobanović.

Tako je, na primer, predstvaljena jedna kozarska farma koja poseduje i malu mlekaru, gde prerađuju sirovinu u jogurt, sir krišku, ali su se vremenom preorijentisali i na proizvodnju trajnog polutvrdog kozjeg sira odličnog kvaliteta.

Kako je osmišljena platforma?

Prvi korak je, kako Čobanovićeva kaže, bio da se obiđu proizvođači i da iznesu neka svoja razmišljanja. Nakon toga se krenuli u izradu te obrazovne platforme na koje se svako ko je zainteresovan može prijaviti. Ukoliko se neki korisnik prijavi postoji mogućnost za postavljanjem pitanja stručnjacima iz različitih oblasti.

Jedan deo se odnosi na osnove vezano za hemijski sastav mleka, za higijensku proizvodnju sa naglaskom na ispitivanju kvaliteta. Dalja podela je na proizvodnju pasterizovanog mleka, jogurta, proizvode sa visokim sadržajem mlečne masti, što je konkretno naša zemlja radila.

Šta odlikuje kvalitet sirovog mleka?

"Predstavljali smo mogućnost kako se mlečna mast izdvaja procesom separacije i tradicionalno izdvajanje tokom stajanja", ističe naša sagovornica i naglašava važnost procesa homogenizacije, gde se kapljice mlečne masti usitne kako se ne bi izdvajale na površini.

"Svaka zemlja je predstavljaja svoj neki tradicionalni proizvod. Srbija je pripremila module koji se tiču proizvoda sa visokim procentom mlečne masti, a to su maslac, pavlaka i domaći brend - kajmak. Partneri iz Italije predstavili su proizvodnju mocarela parmezana, dok su Španci prikazali kako se dobijaju različite vrste jogurta", objašnjava Čobanovićeva, uz napomenu da je sav dostupan materijal preveden, te se prezentacije mogu pratiti na izabranom maternjem jeziku.

Održavanje kvaliteta znanjem

Dostupni su snimci procesa pravljenja proizvoda u kućnim uslovima kao i u malim mlekarama - industrijski ali na tradicionalan način.

Početkom aprila na Poljoprivrednom fakultetu planirana je prezentacija obrazovne platforme, gde će biti pozvani proizvođači mleka i mlečnih proizvoda gde će im predstaviti mogućnosti same platforme.

Preko platforme će poljoprivrednici moći da se upoznaju sa osnovnim hemijskim sastavom mleka i njegovim osobinama, da shvate zašto je važno pratiti ukupan broj bakterija i somatskih ćelija, a sve to u cilju dobijanja proizvoda standardnog kvaliteta koji je zdravstveno bezbedan za potrošače.