Najsavremenija farma krava u Srbiji posluje sa gubitkom?

Porodica Mačković iz Ljutova kod Subotice, koja se unazad četiri decenije bavi govedarstvom, danas vodi jednu od najuspešnijih farmi krava u Srbiji, kako po količini mleka koju proizvedu, tako i po najsavremenijim uslovima u kojima uzgajaju ove životinje. Za to je posebno zaslužan Josip Mačković, koji se s ogromnom posvećenošću, ali i odricanjima posvetio poslu kojim su se bavili i njegov otac i deda. Uz svu tu ljubav i predanost, on, kao i ostali vlasnici farmi u zemlji, zbog visoke cene gotove stočne hrane i niske otkupne cene mleka već godinama, pa čak i decenijama, posluju s gubitkom, piše Hrvatska riječ.

Njihova štala je 2018. godine maksimalno modernizovana, a prema rečima supruge Tanje Mačković, svaki dodatak znači i veću produktivnost.

"Što su krave zadovoljnije, daju veću količinu mleka. Uzeli smo robote za mužu, u boksove smo postavili takozvane, vodene krevete, koji se prilagođavaju njihovom telu, što njima godi. Imamo i gumene podloge koje u sebi sadrže materijal sličan turpiji za nokte i kako one hodaju, tako im se donekle turpijaju papci, iako o njima i mi moramo voditi računa. Sve to utiče i na njihovo zdravlje. Za robote smo se odlučili pre svega zbog nedostatka radne snage", ističe Tanja i dodaje da je robot kravama na raspolaganju 24 sata, u deo za muženje mogu ući kad god žele, odnosno kada osećaju da im je vreme za to.

"One stoje u redu i jednostavno se guraju koja će pre, s jedne strane zbog koncentrata koji dodatno tamo dobijaju, a s druge zbog fizičke potrebe da budu izmužene. On ima 3D kameru, snimi vime i sam ga zakači. Ručnu mužu obavljamo jedino na tek oteljenim kravama. Robot, osim za mužu, služi i za kompletan monitoring stada i svaku promenu registruje."

Muze po četvrtinu mleka posebno i za svaku četvrtinu pokaže temperaturu, provodljivost i drugo, a to su pokazatelji koji na vreme mogu da ukažu na neki problem. 

Krave se hrane na "pola gasa"

Nekada se na ovoj farmi proizvodilo milion litara mleka godišnje, ali zbog visokih cena žitarica, odnosno stočne hrane, kao i niske otkupne cene glavnog proizvoda, trenutno se ne radi u punom kapacitetu.

"Trenutno smo smanjili proizvodnju. Ne isplati se hraniti krave 'u fulu' pa ih hranimo 'na pola gasa', tek da zadrže kondiciju, što je najvažnije - reprodukcijsku kondiciju, jer najgore što se može dogoditi kod krava je takozvani gladni sterilitet. U tom smislu nastojimo da održimo stado, ne vijamo proizvodnju. Tako sada dnevno imamo tri hiljade, a mogli bismo da imamo 4,5 do pet hiljada litara, da su redovno nahranjene, odnosno da bi nam se isplatilo", kaže Josip i dodaje da ovako nikako ne mogu da "napravi matematiku".

Stočari bankrotirali: Umesto više cene mleka, pomoć za setvu?

Što se tiče otkupljivača, nakon što su radili sa Mlekarom Subotica, pa s nekadašnjim somborskim Somboledom, od kraja prošle godine posluju sa Mlekarom Šabac, a "videće dokle, jer ide po principu - ko plati više".

"Realna cena bi bila 60 dinara od mlekare i 10 dinara premije. Nas trenutno mleko košta 70 dinara da pokrijemo troškove, a o zaradi tu nema reči. Prvenstveni cilj nas koji se bavimo ovom proizvodnjom jeste da prestanemo da budemo u gubitku, potom da počnemo da vraćamo izgubljeno, a jednog dana možda i da zaradimo nešto."

Do novih muznih grla uglavnom dolaze reprodukcijom na svojoj farmi, veoma retko kupovinom, jer, kako ističe, ona znači i "kupovinu problema" sa aspekta zdravlja krava.

"Svaka farma ima svoju mikro klimu, neke mikro bolesti na koje je imuna, a ako se donesu grla sa strane, te bolesti se ukrštaju i tada kod pomlatka zna biti problema. Tu bih istakao da je reprodukcija osnova opstanka farme", kaže Josip.

Samo mlekare posluju sa dobiti

Nakon svega navedenog postavlja se pitanje da li bi bilo isplativije u ovom slučaju da se bave preradom.

"Već godinama razmišljamo o tome, upravo zbog te neadekvatne cene mleka, da ga preradimo i dobijemo odgovajući povraćaj. Ideja i želja postoje, verovatno će to tako i biti, ali ono što je trenutno problem jeste što smo u velikim investicijama vezanim za štalu i za sve što smo nabrojali, a to bi sad bila nova investicija, što sad nismo u mogućnosti da realizujemo", kaže Tanja i dodaje da je to izgleda jedino rešenje, "jer po nekim podacima, i za vreme korone, samo mlekare uopšte nisu imale gubitka, naprotiv, poslovale su s dobiti".