Ovo su svetski priznate i poznate domaće kokoške

Svaki živinar ili osoba koja želi da se bavi živinarstvom obično je u dilemi koje i kako odabrati kokoške, da li uzeti domaće ili kupiti neku stranu ili hibridnu rasu. Nažalost svedoci smo da autohtone vrste kokošaka izumiru, a danas vam predstavljamo rase koka koje potiču iz Srbije.

Somborska kaporka

Ova rasa kokoške nastala je početkom 20. veka u Vojvodini, kada su ukrštene domaće kokoške francuskog hudana i kokoške "Sulmtaler". Nakon I svetskog rata, prvi put je usaglašen standard somborske kaporke ali je nažalost tokom II svetskog rata nestala dokumentacija o usaglašavanju i standard. Tek oko 1960. godine prošlog veka grupa entuzijasta je ovu rasu ponovo "oživela".

Pravilniku o kvalitetu ne podležu jaja u direktnoj prodaji

 

Izgled i osobine:
Reč je o ćubastoj kokoški koja je vrlo skladna, mnogo je živahna, a temperamentna. Ubraja se u srednje tešku vrstu, a nosivost jaja joj je odlična. Sa lakoćom se raskvocava i uspešno iznosi i izvodi piliće. 

Pilići su veoma simpatični, jer već po rođenju (izleganju) imaju ćubicu na glavi. Po toj ćubici somborska kaporka je i dobila ime. Ova rasa kokošaka na godišnjem nivou snese 200 do 220 jaja, a one nešto naprednije kokoške mogu da snesu i do 260 jaja. Kada napune šets meseci, teže od 2,5 do 3 kile, a petlići u tom period su teški od 3,5 do 4 kilograma. Reč je o kokoškama koje vole prostranstvo, jedu sve i nisu probirači, veoma su otporne na razne bolesti i promenu klime. One mogu da budu bele, žute, graoraste i plave.

Banatski gološijan

Ova rasa kokoške potiče od erdeljskog gološijana. Veoma se odomačila u Banatu pa odatle i dolazi njeno ime. Ove kokoške su nastale u Erdelju, a iz tog mesta ubrzo su se našle u domaćinstvima širom zemlje.  Banatski gološijan je nastao mutacijom gena, što ga razlikuje od erdeljskog gološijana, jer banatski ima na polovini vrata pufnu od perja. Osim pufne na vratu, često i na glavi ima ćubicu. Poslednjih nekoliko godina, stvara se patuljasta varijanta, ove kokoške.

Zašto kokoške kljucaju i jedu jaja?

Izgled i osobine:
Gološijan izgleda snažno, srednje je visine, ima go vrat sa malom pufnom na polovini. Telo je u obliku valjka odnosno malo suženo prema vratu i repu. 
Ima glavu srednje veličine, obično sa lisnatom krestom sa lepo nazubljenim vrhovima. Gološijan ima vrat u obliku slova S, dok mu je lice crvene boje. Leđa su srednje dužine, malo povijena unazad. Banatski gološijan ima izuzetno živahan temperament i vrlo je otporan na klimatske promene i bolesti. Stalno je pokretu u potrazi za hranom. Ova rasa ima snažan nagon za leženjem, a koke su odlične majke. Koka velikog varijeteta snese godišnje 120 do 160 jaja prosečne mase 55 grama. Petao teži od  2,5 do 3 kilograma, a koke 2 do 2,5 kilograma. Kada je reč o patuljastim gološijanima petlić je težak 800 grama, a koke 700 grama.

Zašto moje kokoške ne nose jaja?

Svrljiška kokoška

Stiže iz sasvim drugog dela Srbije, a nastala je u istočnom delu zemlje u okolini Svrljiga, gde se najviše i uzgaja i po tome je i dobila ime.
Ima glavu srednje veličine, koja je obrasla perjem ispod očiju. Kljun joj je crn, a kresta mala lisnata sa nazubljenim vrhovima. Kresta je crvene boje, a crveni su podbradnjaci i zaušnjaci. Vrat im je tanak i dugačak, a grudni koš uzak, leđa su srednje duga i ulegnuta, dok im je rep veliki i uspravno podignut. 
Ova rasa kokoške ima dobro razvijena i velika krila što joj daje mogućnost da poleti. Bataci su dobro oformljeni i prekriveni perjem, a kože je belo-roze boje. Perje je crno sa zelenkastim odsjajem. Godišnje koka snese 100 do 120 jaja. Lako se raskvocavaju i imaju dobar majčinski instikt. Prosečna kilaža petla je 2 kg, a koke 1,5 kg. I ove kokoške vole prostor, nisu probirači u hrani, otporne su na bolesti i promenu klime.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor