Ovde na brdskim prostorima sjenička ovca može lepo da se čuva. To je ovca zahvalna za uzgoj. Koristi pašu. Za sada imamo oko 60 grla, a možda ćemo povećati broj, kažu braća Uglješa i Desan Dimitrijević iz Gornjeg Štiplja kod Jagodine.
Uglješa i njegov brat Desan Dimitrijević iz Gornjeg Štiplja kod Jagodine više od 20 godina se intenzivno bave uzgojem ovaca. Nekada su čuvali ovce rase virtemberg i il de frans, ali su nedavno rešili da počnu sa uzgojem sjeničke.
"Ovde na brdskim prostorima sjenička ovca može lepo da se čuva. To je ovca zahvalna za uzgoj. Koristi pašu. Mi ih pustimo na ranč površine jedna hektar gde ima vode i trave koju ovce pasu. Naše ovce nisu zatvorene, osim zimi. Zato je i meso bolje. Za sada imamo oko 60 grla, a možda ćemo povećati broj", kaže Uglješa Dimitrijević.
Pripreme pred prolećnu pašu za zdraviju stoku i kvalitetnije mleko
Ovce rase virtemberg i il de frans zahtevaju više hrane, i ishranu u štalama, dok sjenička veći deo godine provodi na ispaši, kažu Dimitrijevići.
"Sjenička ovca može na paši da dođe do 80 kg. Otpornije su na bolesti i na vremenske uslove. Jedina mana je što obično imaju jedno jagnje, ponekad dva i retko kad se jagnje tri puta za dve godine, kao druge rase", kaže Desan Dimitrijević.
U ishrani ovaca ne koriste koncentrat već Dimitrijevići sami prave hranu od kukuruza, ječma, ovsa i pšenice koje uzgajaju na svojoj zemlji. Žive od prodaje jagnjadi mada je stočarstvo sve menje isplativo.
"Cena jagnjadi je 350 dinara. Do 2010. godine imali smo 130 grla i tada smo mnogo bolje prolazili. Imali smo po 50-60 jagnjadi za nedelju dana i dobro smo ih prodavali. Kupovali su ljudi po 20-30 komada. Uzimali smo 100 evra po jagnjetu, a sada oko 8.000 dinara. I sada se teže prodaje iako imamo stalne kupce i nakupce koji dolaze kod nas kući da ih uzmu. Kada čovek sve izračuna ide u minus ali nešto mora da radi", kažu Dimitrijevići.
I pored svih nedaća koje opterećuju stočare, smatraju da se ovčarstvo isplati ali je problem što nema mladih koji su zainteresovani za taj posao.
Savetodavac za stočarstvo u PSSS u Jagodini Aleksandar Canić kaže da je postojbina sjeničke ovce Pešterska visoravan u okolini Sjenice.
"To nije krupna ovca, visine grebena je oko 60cm, a ovnova 65 cm. Radman je nizak 25 odsto, težine 50-70 kg. To je kombinovani tip ovce, može da se gaji za meso, mleko i vunu. Mlečnost sjeničke ovce traje pet do šest meseci i za to vreme daje oko 80 litara mleka. Plodnost je takođe mala na 100 ovaca dobije se oko 130 jagnjadi", ističe Canić.
Runo je grubo poluotvoreno, dužina runa je 12-14 cm, prinos vune po ovci se kreće od 1,5-2,5 kg.
"Sjenička ovca je prilagodljiva rasa ovaca na sve klimatske uslove gajenja, tolerantna na lošiju ishranu i otporna je na razne bolesti u odnosu na druge plemenite rase ovaca."
Il de frans rasa je francuska rasa ovaca, poznata po svojoj mesnatosti, dobrom prirastu, kvalitetnom trupu i velikom radmanu koji se kreće 60 odsto.
"U odnosu na sjeničku ovcu, ova je vrlo snažne i nabijene konstitucije karakteristične za tovne rase. Ovce su težine 65-80 kg, ovnovi često budu i preko 100 kg. Trup je mišićav, mesnat što se naročito vidi po zadnjem i prednjem delu trupa. Prirast je izuzetno dobar što se vidi kod jagnjadi koja sa tri meseca starosti imaju težinu 35-40 kg", kaže Canić.
Takođe i plodnost je dobra, na 100 ovaca se dobije oko 150-180 jagnjadi. Pošto je tovna rasa male je mlečnosti - samo za jagnjad, vuna je finijih vlakana nego kod pramenke. Prinos vune po ovci se kreće od 4,5 do šest kilograma. Što se tiče ishrane i smeštaja dosta je zahtevnija od sjeničke ovce, takođe nije otporna na razne bolesti kao sjenička ovca.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
