Prodaja po nekoliko tovljenika i prasića, za više nema kupaca?

Godinama unazad uzgoj svinja jedan je od najneizvesnijih poslova, a kako tvrde sami odgajivači zbog učestalih oscilacija otkupnih cena, globalnih kretanja, pandemije, poskupljenja inputa kao i nezainteresovanosti države. To je zaključeno i na sastanku u Privrednoj komori krajem prošle godine kada su svoje stavove iznosili uzgajivači i stručnjaci iz ove oblasti. Jednostavno rečeno cene se stalno menjaju i u takvim nestabilnim uslovima nema planiranja niti sigurne proizvodnje, zaključak je mnogih.

Da je kupovna moć građana drastično opala odavno je jasno te najstariji u ovom poslu često spominju dobra stara vremena kada su ponuda i potražnja bili gotovo na istom nivou. Mušterije su tada mogle da kupuju i biraju dok je danas situacija znatno drugačija, odnosno teža obzirom da se često kući odnosi samo 100, 200 grama svinjskog mesa, a anlitičari kažu da je njegova potrošnja po stanovniku oko 17 kilograma godišnje.

Uvoz nadjačao izvoz

Analitičari podsećaju i to da smo u periodu od 1988. do 1990. imali oko 4,5 miliona svinja, dok danas jedva da ih ima dva miliona. Devedesetih je počela kriza i beležen je pad od 1,5 do dva odsto svake godine. Tako je naša zemlja od izvoznika postala uvoznik tako da je poslednjih nekoliko godina došlo do gašenja farmi.

Ukinuta carina na uvoz prasadi radi obnove stočnog fonda Srbije?

Agrarni analitičari tvrde da je tokom 2021. godine uvezeno u dva navrata oko 300.000 prasića i između 300.000 i 400.000 živih svinja za klanje, a to je za prvih deset meseci 2021. godine potrošeno 64 miliona dolara. Tokom prošle godine Srbija je za devet meseci uvezla 213.000 prasadi i 31.000 tona svinjskog mesa, a sav taj novac po mišljenju analitičara i samih odgajivača mogao je biti uložen u domaću proizvodnju. Tako bi posao za domaće proizvođače bio daleko rentabilniji.

Tovljenici nisu isplativi

Pavle Vukajlović iz sela Dobrinci kod Rume bavi se uzgojem svinja, imao je oko 500 tovljenika, a trenutno ih je u oborima 35, a prasadi težine od 10 do 25 kg ima oko 60 komada. Proizvodnja tovljenika kako on tvrdi na osnovu svoje računice nije isplativa, evidentan je gubitak obzirom da ih je prodavao po 190 dinara, a neka minimalna cena neračunajući sopstveni rad trebalo je biti viša. Zato je odlučio da se više neće baviti tovom te će posao bazirati na uzgoju prasadi.

"Trenutno imam 23 umatičene krmače, a nabaviću još sedam, situacija u ovoj oblasti je nevesela, ali ja imam volju i znanje te ću u narednom periodu nastaviti sa radom", rekao je Vukajlović napominjujući da su veliki problemi koji su evidentni godinama unazad; oscilacija cena, otkup, uvoz, a proizvođačima je potrebna stabilna cena i sigurnost, kako bi se isplanirala proizvodnja za naredni period. 

Ne usuđuje se da poveća obim proizvodnje

Janko Rauza iz Pivnica, bačkopalanačke opštine, kaže da je u njihovom selu smanjen broj odgajivača, uglavnom dominiraju domaćinstva koja svinje drže za svoje potrebe tako da se u oborima može videti po nekoliko komada prasadi ili tovljenika.

"Ja tokom cele godine imam krmače te imam i prasiće ali i tovljenike koje uglavnom prodajem u periodu svinjokolja. Tovim ih oko deset meseci i najčešće ih prodajem kada dostignu težinu od 180 do 200 kilograma", kaže Rauza i objašnjava da mu je lakše i isplativije prodavati prasad jer tako brže dođe do novca koji mu često bude preko potreban.

Inače, seje hibride kukuruza sa više proteina koji su najbolji za ishranu svinja te sam pravi koncentrat i do sada se, kako kaže, njegova receptura pokazala kao dobra.  

Prošle godine bez problema je mogao prodati prasad po ceni od 330 dinara i to sve u selu tako da je ovim poslom zadovoljan ali se ne bi usudio da povećava obim proizvodnje jer se plaši da li bi za veći broj svinja imao kupce.

Da je imeđu ostalog i velika suša uslovila poskupljenje stočne hrane i smanjila broj svinja u oborima potvrdio je za Agroklub Mišo Smiljanić iz Mladenova. Do pre nekoliko godina bavio se uzgojem tovljenika, a sada to radi kako objašnjava zbog neisplativosti samo za svoje potrebe. Kako tvrdi u ovom kao i okolnim selima manji proizvođači posao su sveli na nekoliko komada tovljenika ili prasad koju je lakše prodati, a i brže se dođe do novca.