Proizvođači traže da otkupna cena sirovog mleka bude 56 dinara

Glavni zahtev proizvođača mlečnog govedarstva, koji su povodom niske otkupne cene sirovog mleka danas održali sastanak u Privrednoj komori Vojvodine, jeste da država odredi minimalnu cenu ispod koje se ne sme ići kako bi stočari mogli da nadomeste bar osnovne troškove.

"Tražimo od države da uvede vanredno stanje u ovoj oblasti i da nam pomogne. Nismo naišli na razumevanje ni kod prerađivača. Poslednjih šest godina je sve niža cena, a sada je u proseku 30 dinara po litri, a za tu količinu minimalna bi trebalo da iznosi 56 dinara", navela je predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski.

Disbalans inputa i cene finanlnog proizvoda

Ukazala je da je situacija u mlečnom govedarstvu alarmantna i da su farmeri pred bankrotom.

"Još jedan problem je to što u poslednja tri meseca imamo poremećaj na tržištu izazvan cenom žitarica. Ne možemo da hranimo životinje skupom hranom i da proizvodimo jeftino mleko."

Kukuruz ima silazni trend, pšenica trenutno 24 dinara za kilogram

Premija od sedam dinara po litri kojom država pomaže stočarima, kako je istakla, nije dovoljna jer ona ulazi u osnovnu cenu proizvoda.

"Te premije moraju biti razvojne, trebalo bi da od tog novca možemo da kupimo stvari koje su nam neophodne za razvoj farmi, a ne da preživljavamo. Imamo i pomoć od 25.000 dinara po umatičenom grlu, ali od toga, zbog nameta drugih službi, mi dobijamo 50 odsto regresa, tako da smo i tu uskraćeni", naglasila je Bugarski.

Uvozom se uništava domaća proizvodnja

Proizvođači, napomenula je, traže i da se pojača kontrola uvoza mleka u prahu, surutke i svih mlečnih prerađevina.

"Imamo izuzetno veliki uvoz proizvoda koje finansira i subvencioniše Evropska unija da bi se rešila svojih viškova i zato se uništava naša domaća proizvodnja. A ove mere koje mi tražimo služe da bi se održala proizvodnja."

A mnogi farmeri počeli su da razmišljaju o odustajanju od mlečnog govedarstva. Jedan od njih je i predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije Vasa Džigurski.

"Mi nikada nismo bolje radili nego prošle i ove godine i nikada nismo bili u težoj situaciji, pa skoro u bankrotu. Ovo je neodrživa i neizdrživa proizvodnja. Može samo da je reši država na čelu sa premijerkom i resornim ministarstvima", naveo je Džigurski.

Isplatiti sve što je zaostalo

A činjenicu da se na sastanku nisu pojavili premijerka, ministri finansija, pravde, trgovine i poljoprivrede, koji su pozvani da prisustvu i pomognu u pronalaženju rešenja, Džigurski je prokomentarisao rekavši da to govori upravo o onima koji su pozvani.

"Možda nisu shvatili i ozbiljnost. Mi ćemo sve uraditi da što pre razumeju da je preozbiljna situacija. Mi svakodnevno pravimo minus. I taj minus jede sopstvenu supstancu i svoje osnovno sredstvo. Maksimalno smo zaduženi. U poslednje tri, četiri godine za obrt podižemo kratkoročne kredite, ali više ni to ne možemo", napomenuo je Džigurski dodajući da od države traže da urgentno isplati sve što je zaostalo.

Teško opstati u mlečnom govedarstvu, a preradom mleka?

Sastanku je prisustvovao sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović koji je istakao da Privredna komora Srbije i Udruženje za stočarstvo intenzivno prate ovu vrstu proizvodnje, te napomenuo da je na osnovu toga pre mesec dana i osnovana sekcija za proizvođače mleka pri Privrednoj komori.

"Mi smo targetirali sve probleme koji su u proizvodnji mleka. To je najzahtevnija proizvodnja u stočarstvu po svim parametrima. Cene nisu menjane duži niz godina. Jednostavno, došlo je do promena cena hrane za životinje. Sve to dovelo je do ovog stanja", naveo je Budimović.

Rešenje udruživanje?

Ukazao je i da je broj muznih grla pao u poslednjih nekoliko godina, te da na godišnjem nivou pada tri odsto godišnje, ali da je proizvodnja mleka ostala ista.

"To potvrđuje da naši farmeri rade dobro, da znaju svoj posao i unapređuju ga, na godišnjem nivou imamo 1,7 milijardi litara."

A farmerima, kako je rekao, treba i više pomoći, međutim smatra da država ulaže već sada izdvaja dosta sredstava.

"Udruživanje i zajednički nastup na inostranom tržištu su jedan od načina. Država daje novac za podsticaje u proizvodnji i kada se sabere novac po hektaru, po umatičenom grlu, po premiji za mleko, to nije dovoljno, ali je izdvojeno dosta", ocenio je Budimović.