• Svetski dan mleka
  • 01.06.2021. 16:00

Teško opstati u mlečnom govedarstvu, a preradom mleka?

Stočarstvo će uskoro postati luksuz, moći će time da se bavi samo neko ko ima novca, pa eto načina da ga potroši, našalio se ironično Branko Zdravković iz sela Pružatovac.

Foto: Depositphotos/praewa_koreashopping@hotmail.com
  • 1.168
  • 411
  • 0

Svetski dan mleka, koji je pre tačno 20 godina ustanovila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, obeležava se danas širom sveta. Dok je, sa jedne strane, ovaj datum usvojen kako bi se istakla važnost ove sirovine, ona je, sa druge strane, stočarima u Srbiji sve teža za proizvodnju - ne zbog težine posla, već isplativosti.

"Stočarstvo će uskoro postati luksuz, moći će time da se bavi samo neko ko ima novca, pa eto načina da ga potroši. Otkupna cena je sve niža, sirovine su sve skuplje. Tu dolazimo do računice u kojoj, ako stavimo sve na papir, ni olovka ne ostaje", navodi farmer Branko Zdravković iz Pružatovca kod Mladenovca čija se porodica decenijama bavi mlečnim govedarstvom, a trenutno ima ukupno 80 grla, od kojih 35 je na muži.

Svetski dan mleka: 150 miliona domaćinstava širom sveta uključeno u proizvodnju

Između 700 i 800 litara izmuze na dnevnom nivou i preda mlekari, a jedan litar prodaje po ceni od 38,7 dinara bez premije. Iako time ostvaruje veću zaradu u odnosu na mnoge druge stočare, kaže da je to ipak nedovoljno i niže u odnosu na ranije godine.

"To je najniža cena do sada. Mi smo još 2014. godine prodavali za 41,13 dinara, a sve što ulažemo bilo je jeftinije."

Poskupljenje na svim nivoima

Kako bi što više profitirao, sam proizvodi stočnu hranu - kukuruz, pšenicu, crni ovas i lucerku seje na 50 hektara zemlje, a kupuje samo dopunsku smešu za proizvodnju koncentrata.

"Moja zarada je u tome što sam proizvodim hranu za životinje. Inače, kada bih sve kupio, bio bih u minusu, posebno što žitarice poskupljuju u poslednjim mesecima", ukazuje naš sagovornik.

Za samu proizvodnju objašnjava da uslovi, koje je potrebno ispuniti, nisu previše zahtevni.

Vodi brigu o 80 grla (foto: Branko Zdravković)

"Potrebna je štala koju imam, naravno. Nedostaje mi jedino miks prikolica, trenutno ih hranim ručno, ali bi bilo bolje da imam taj sistem jer je bolje davati kravama umešan obrok. One vole da jedu istu hranu 365 dana, a na ovaj način uspeo bih da dobijem više mleka. Kontinuitet se može postići samo miks prikolicom i tu se povećava proizvodnja."

Ukazuje da bi trebalo imati i mlekovod koji omogućava da mleko iz krave dolazi direktno do rashladnog uređaja.

"Bitno je i higijenu održavati, naravno. Ne gubi se količina ovim sistemom, a kvalitet se zadržava. Važno je i da hrana bude dobra, jer, u slučaju da je loša, nastaju mastitis i drugi problemi", objašnjava Zdravković.

Sistem za hlađenje njemu je obezbedila mlekara kojoj predaje celu količinu, a to je, napominje, bolja opcija za farmere jer, ukoliko se pokvari, mlekara snosi troškove servisa i popravke.

Prerada ili ne?

Za samu preradu se još uvek nije odlučio, jer smatra da bi ga to još više koštalo, a da zahteva, svakako, mnogo više posvećenosti i rada. Uz to, kaže da cene tih gotovih proizvoda nisu dovoljno visoke da nadomeste troškove ulaganja.

Međutim, zbog sve manje zarade u proizvodnji same sirovine, budućnost i egzistenciju, mnogi vide upravo u samoj preradi.

Student prve godine stočarskog smera na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Marko Mančić odlučio je da se, baš zbog toga, posveti porodičnoj proizvodnji sireva u Kikindi. Za sada nemaju svoja grla, već od 300 farmera u Vojvodini na dnevnom nivou otkupe 25 tona mleka koliko i prerade. Jednog dana, kako kaže, možda će oformiti i sopstvenu farmu.

"Još je moj deda 80-ih godina prošlog veka ušao u ovu priču, da bi tata krajem 20. veka otvorio mlekaru i pokrenuo proizvodnju sira. Međutim, nakon 10-ak godina prodao je jednoj francuskoj firmi, otišao u Sloveniju, započeo isti posao u toj zemlji, a pre četiri godine odlučio da investira u mlekaru u Kikindi", objašnjava Mančić.

On je pre dve godine počeo sve više vremena da provodi u porodičnoj fabrici koja pravi sveže, polutvrde, topljene i sireve parenog testa, a na tržištu, kaže, najbolje prolazi polutvrdi.

"Moj cilj jeste da učestvujem u unapređenju ove grane mlekarstva u Srbiji koja i nije na nekom zavidnom nivou. Edukujem se i želim da jednog dana budem u mogućnosti da to znanje prenosim budućim kolegama kako bismo svi zajedno podigli kvalitet i preradu na viši nivo."

Zainteresovanost postoji

Smatra da sa dobrom osnovom, planom, organizovanim prodajnim timom, još boljom komercijalom i tehnološkim timom koji ume da napravi dobar brend, i te kako može da se zaradi.

"Iako je jedan dan mlekara zaista težak, zahteva dosta požrtvovanja - od prijema mleka, obrade, pasterizacije, pripreme, salamurenja, do sazrevanja sireva i borbe sa tržištem, mislim da budućnost u ovom poslu postoji", zaključuje student.

Upravo preradu, kao način opstanka, vidi i doc. dr sa Departmana za stočarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Ksenija Čobanović.

"Baš zbog toga što se proizvođači i u svetu i kod nas susreću sa niskom otkupnom cenom, koja često nije dovoljna za njihovu egzistenciju, moja preporuka je, posebno za manja gazdinstva, praviti gotove proizvode od ove sirovine. Pre svega mislim da su naši potrošači zainteresovani za te proizvode", ukazuje Čobanović.

Dodaje i da Srbija učestvuje u međunarodnom projektu, zajedno sa Slovenijom, Italijom, Španijom, Litvanijom i Hrvatskom, kroz koji se mali stočari obučavaju za preradu mleka.

Za proizvođače mleka i sira najvažnija je dobra reklama i plasman

"Usput će moći da se zaposle i članovi tog poljoprivrednog gazdinstva i da se očuva i sačuva stanovništvo u tom seoskom području što je posebno značajno. Seoski turizam se razvija, a kroz to postoji mogućnost da se plasiraju te različite mlečne prerađevine."

Savetuje domaćim farmerima da se fokusiraju na, veoma tražen, sveži sitan, ali i polutvrdi i tvrdi sir, takođe i kajmak.

"Mogu ubacivati različite sastojke u vidu paprike, belog luka, kurkume, bosiljka, jer je to potrošačima veoma interesantno. Postoje i slatke varijante u vidu rolovanih sireva sa brusnicom i borovnicom, to je novo i zaista jedno bogatstvo ukusa", navodi naša sagovornica.

A sam kvalitet mleka, od kojeg i nastaju svi ti proizvodi, ocenjuje kao zadovoljavajući, te smatra da u Srbiji postoji dobra osnova za dalji razvoj i unapređenje prerađivačke industrije.


Tagovi

Svetski dan mleka Branko Zdravković Marko Mančić Ksenija Čobanović


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Prekoputa Agrokluba na Poljoprivrednom sajmu. :) Košnica sa oko 70 bumbara. :) #bumblebees