• Povratak na selo
  • 09.01.2020. 16:00
  • Toplički okrug, Kuršumlija

Ranko Radovanović vlasnik je najveće farme ovaca u Toplici

Ranko Radović se pre 20 godina vratio na očevo imanje, a danas ima 500 ovaca i jagnjadi rase il de Frans i vitenberg.

Foto: Jelena Gajić Đokić/Ilustracija
  • 701
  • 42
  • 2

U poslednje vreme sela u Srbiji su pusta, ali s druge strane ima i onih koji se vraćaju na svoja ognjišta. Među njima je i Ranko Radovanović koji se pre 20 godina iz grada vratio na porodično imanje u kuršumlijsko selo Tmavu.

Poslednjih decenija mnogi su napustili to mesto, ali je Ranko odlučio drugačije. Porodica Radovanović danas obrađuje više od 50 hektara zemlje i imaju farmu ovaca.

Nemanja Marjanović: Ovčarstvo je moja budućnost

Počeo sa stotinak umatičenih ovaca 

Ranko kaže da na početku nije ni slutio da će biti vlasnik najveće farme ovaca u Toplici. Priseća se da je počeo sa stotinak umatičenih ovaca. Bilo je kaže na početku malo teže da se dođe do umatičenih grla, jer ih je tada bilo malo u zemlji. Bila je i velika cena kupovine. 

Došao je do brojke od 500 ovaca i jagnjadi rase il de Frans i vitenberg. Ona su umatičena i za njih dobija subvencije od sedam hiljada dinara po grlu. Novac koji dobija od države, mu napominje, mnogo pomaže da stalno povećava broj grla i kvalitetnije ih uzgaja.

"Subvencije redovno dobijamo, godina za godinu. Pri kraju godine novembra meseca obično dobijamo subvencije, posle toga na nama je da radimo", navodi Radovanović, prenosi RTS.

Mladi odlaze iz sela

Rankovim stopama krenuo je i njegov sin Nemanja, koji se nedavno oženio i sa suprugom brine o gazdinstvu. "Može da se radi. Može da se napravi lufta i za odmor. Mogu da radim kad hoću. Faktički kad pogledamo ne zavisim od drugog, ne moram da ustanem u 4 ili 6 da bih išao na posao", objašnjava Nemanja Radovanović.

Ipak, tvrde da ima dosta posla, ali vele da kad se to sve odradi, da se nađe slobodnog vremena da se ode i na more i na zimovanje.

U Topličkom kraju sve je manje ovakvih primera, jer mladi uglavnom odlaze sa sela. Kuršumlijsko selo Tmava pre pola veka imalo je struju, put i vodu, ali je u njemu ostalo da živi samo desetak domaćinstava. Da bi podstakla ljude da ostanu na ovim prostorima, opština Kuršumlija iz budžeta za poljoprivrednu proizvodnju i bolju infrastrukturu u selima godišnje izdvaja više od 100 miliona dinara.

Uzgoj ovaca sa francuskim pedigreom nije zahtevan, a isplati se

Svako četvrto selo u Srbiji u fazi nestajanja

Svako četvrto od 4.800 sela u Srbiji je u fazi nestajanja i za deceniju i po ćemo imati 1.200 sela manje nego sada, izjavio je ranije saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan, a preneo RTV. 

Prema rezultatima popisa, poljoprivredno stanovništvo je 1948. u ukupnom stanovništvu učestvovalo sa 68 odsto, dok je 1991. taj udeo opao na 17 odsto. Te godine u Srbiji je bilo nešto više od 900.000 aktivnog poljoprivrednog stanovništva, dok je 2002. taj broj opao na oko 520.000.

Srbija ima više od 200 sela bez stanovnika mlađih od 20 godina, a srpsko selo karakteriše i sve veća beda ostarelih ljudi, koji su ostali u njima kao njihovi poslednji stanovnici.

U samo 12 odsto srpskih sela broj stanovnika raste, dok u 86 odsto opada, a istraživanja pokazuju da u selima ima oko 260.000 momaka, koji imaju skoro po 50 godina, a nisu zasnovali porodice. 


Povezana stočna vrsta

Ovčarstvo

Ovčarstvo

Ovčarstvo je grana stočarstva koja je izrazito rasprostranjena pa se stoga ovce mogu naći na svim kontinentima osim Antartika. Važnost ovčarstva varira od zemlje do zemlje. Ovce... Pročitaj više »

Izvori

RTS


Tagovi

Ovčarstvo Il de Frans Vitenberg Farma Ovaca Mladi na selu Ranko Radovanović Branislav Gulan


Autorka

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Čuva li nas zaista?