Ishrana krava
19.12.2019. 14:00

Reč stručnjaka: Kako sastaviti dobar obrok za krave?

Balansiran obrok treba da sadrži određenu količinu neophodnih hraniva, ali i optimalan odnos među njima, što utiče i na uspešnu proizvodnju mleka.

Foto: Agroklub

490

Balansiranje obroka predstavlja obezbeđivanje hranljivih materija koje ispunjavaju potrebe životinje, kojim se obezbeđuje: održanje njenog života (uzdržne potrebe), porast (kod grla koja su još u porastu), proizvodnju (mleka) i reprodukciju (razvoj ploda).

Sastavljanje izbalansiranog obroka za mlečne krave podrazumeva da se hraniva kombinuju u količinama koje zadovoljavaju dnevne potrebe. Bez adekvatne ishrane, koja zadovoljava sve potebe životinje u hranljivim materijama, uspešna proizvodnja mleka nije moguća.

Ishrana krava: Izbegavajte smrznutu silažu

Balansiran obrok je zdrav obrok

Izbalansiran obrok podrazumeva ne samo obezbeđenje određenih količina neophodnih hraniva već i odgovarajući odnos među njima. Kod krava koje se drže u staji, može da se ostvari gotovo potpuna kontrola nad ishranom. Pri držanju stada na paši kontrola u toj meri nije moguća jer oni slobodno konzumiraju kabastu hranu što može znatno da varira, kako u pogledu količine tako i kvaliteta (selekcijom pojedinih biljnih vrsta).

U jednom stadu, posebno ako je veće, nije moguće sastaviti obrok za svaku pojedinačnu kravu. S druge strane, nije preporučljivo da sve krave dobijaju isti obrok. Zbog toga obroci treba da budu sastavljeni za pojedine produktivne grupe krava, kako bi se izbegla sa jedne strane nedovoljna, a sa druge preobilna ishrana nekih grla.

Osnovni i dopunski deo ishrane

U praksi je rasprostranjen postupak da se obrok podeli na dva dela: osnovni i dopunski. Sastavljanje osnovnog dela obroka vrši se na bazi potreba u hranivima za grlo prosečne telesne mase i najniže mlečnosti u nekom zapatu. Ovaj deo obroka sastoji se pretežno ili isključivo od kabaste hrane. Grla čija proizvodnja je veća, podmiruju svoje potrebe delom iz osnovnog obroka, a delom iz dopunskog. Osnovni obrok dobijaju sva grla u zapatu dok se dopunski normira u skladu sa visom proizvodnjom. On se sastoji od koncentrovanih hraniva. Svaka krava dobija količinu dopunskog obroka prema tome koliko daje mleka.

Najčešće se pri sastavljanju obroka polazi od odnosa suve materije (ili energije) iz kabaste i koncentrovane hrane. Međusobni odnos kabastih i koncentrovanih hraniva u obroku za određeni nivo proizvodnje zavisi od: kvaliteta kabaste hrane i ukupnih potreba krave u energiji. Zbog povećanih potreba u energiji kod visoko proizvodnih krava raste i učešće koncentrata u obroku.

Kako hraniti krave u zimskom periodu?

Zasušene krave mogu da dobijaju obrok koji se gotovo isključivo sastoji od kabaste hrane, ali kod grla od kojih se očekuje visoka proizvodnja, udeo koncentrata se povećava. Pri tome zastupljenost kabaste hrane ne bi smela da bude manja od 40% kako se ne bi poremetila populacija mikroorganizama u buragu i procesi koji se odvijaju njihovim delovanjem. Istovremeno to znači da koncentrovana hraniva ne bi smela da čine više od 60% suve materije obroka, čak i kod krava najviše proizvodnje, objašnjava diplomirani inženjer stočarstva, Janković Predrag, iz Poljoprivredne Stručne Savetodavne Službe (PSSS) Niš.

Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Tagovi

Hranljive materije Balansiranje obroka Kabasta hrana Preobilna ishrana Koncentrovana hraniva Zasušene krave Predrag Janković

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Stanko Nekić
pre 3 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo

Reč stručnjaka: Kako sastaviti dobar obrok za krave?

Balansiran obrok je zdrav obrok

Osnovni i dopunski deo ishrane

Izdvojeni tekstovi

KLUB