Setva jarog ovsa u čistom ili združenom usevu

Izuzetno vredna žitarica, ovas, može da se seje krajem februara i u prvoj polovini marta, u pojedinim krajevima do sredine aprila. Podjednako dobro uspeva na peskovitom, ilovastom ili glinovitom, ali treba izbegavati zaslanjena zemljišta. Jak koren joj omogućava da usvaja hraniva kada to druge žitarice nisu u stanju.

Veliki potrošač vode

Veoma dobro podnosi različite temperaturne uslove. Optimalna temperatura klijanja je između šest i 12ºC. Ima kratak period jarovizacije od 10 do 14 dana. Veliki je potrošač vode i zemljište posle nje ostaje isušeno. Najviše vode joj treba u periodu klijanja i nicanja, kao i kod plodonošenja. Vegetacija traje od 70 do 130 dana.

Ako niste uradili jesenje oranje, učinite to što ranije u proleće. Setvena površina se priprema drljačama, tanjiračama, setvospremačima ili rotodrljačama. Brazda se zatvara, a površinski sloj treba da ima mrvičastu strukturu koja će obezbediti dobro polaganje semena i optimalne uslove za klijanje, nicanje, ukorenjivanje i rast biljaka.

Dubina setve se kreće od dva do šest centimetara. Za hektar će vam trebati od 120 do 150 kg semena. Obično je setvena gustoća od 500 do 550 klijavih semenki po m².

Ovas i mahunarke u združenom usevu

Uzgaja se kao čist usev ili u kombinciji sa drugim vrstama, najčešće mahunarkama. Veoma često je to u smeši sa stočnim graškom. Gustoća setve i količina semena zavise od namene. Kada nam je cilj proizvodnja zelene mase biće nam potrebno oko 50 kg ovsa i 150 do 180 kg graška po hektaru.

U dobro pripremljeno zemljište prvo sejemo grašak na međuredni razmak od 16 cm, a zatim popreko ovas na razmak redova 12 cm. Prinos zelene mase se kreće između 30 i 50 t/ha. Koristi se već od faze cvetanja graška i klasanja ovsa. Za pripremu silaže ovas ne sme da pređe iz mlečne u voštanu fazu, a kod graška treba da budu formirane dve trećine mahuna.

Još jedna mahunarka se pokazala odlična kada se seje sa žitaricama, a to je bob. On može biti visokovredna proteinska stočna hrana, obavlja azotofiksaciju, a žitarica ima više dostupnih hraniva. Prednost ovog useva je što je pojava bolesti manja, kao i napad štetočina. Setva se obavlja u redove. Daju odličnu silažu. Dozrevaju skoro u isto vreme što omogućava istovremenu žetvu.

Ovas se može sejati i zajedno sa bobom i graškom ili u kombinaciji sa grahoricom. To zavisi od tipa zemljišta i namene useva. Rezultati poljoprivrednika pokazuju da dobijaju visokovrednu krmnu hranu, manji napad štetočina, manja je potrošnja đubriva. U godinama kada izda jedna kultura, druga nadoknadi gubitak.