Orati u proleće - da ili ne?

Poljoprivredni proizvođači znaju da je oranje najbolje uraditi tokom jeseni kada se sa parcela skinu usevi. Tako se iskoriste sve pogodnosti obrade zemljišta. U zimskom periodu brazde akumuliraju vlagu od padavina. Što ranije u proljeće brazdu zatvorimo pomoću drljača ili drugog oruđa, to je manji gubitak vlage. Zemlja dobija bolju strukturu, bolje se obrađuje i brže zagreva.

U narodu postoji izreka: "Najlošije jesenje oranje je bolje od najboljeg prolećnog."

Kad i ako se zakasni sa jesenjom obradom, treba što ranije ući u parcele i obaviti radove čim to vreme dozvoli.

Brojni problemi

Problemi obrade u ovo doba godine su brojni. Vreme brzo prolazi. Broj dana kada možemo obaviti oranje, predsetvenu pripremu i setvu je manji. A i sami dani su kratki. Poljoprivrednici moraju da žure da završe posao, a zemlja nema vremena da se odmori između radova. To loše utiče na njene karakteristike.

Nakupljaju se korovi i štetočine. Jer, posle jesenjeg oranja i otvaranja brazdi seme korova, prezimljujući oblici štetnih organizama, čak i prouzrokovači biljnih bolesti su izloženi delovanju spoljnih faktora. Dolazi do njihovog propadanja, najviše zbog delovanja niskih temperatura. Izmrzava i sama zemlja što poboljšava njenu strukturu. Ovaj segment izostaje kada je u pitanju proleće.

Nema akumulacije vode od padavina. Efekti suše su izraženiji. Prinosi useva su manji. Posebno je to izraženo kod kukuruza koji je veći potrošač vode.

Problem se nastavlja i ako želite da primenite organsko đubrivo, stajnjak. On se na zemlju aplicira pre obrade. Njemu treba šest meseci da se razloži što znači da će hraniva ostati nedostupna za kulture posejane na početku vegetacije. Pun efekat će ispoljiti na jesen i imaćemo pravu eksploziju korova na parceli.

Ova aktivnost se u proleće preporučuje tek na peskovitom zemljištu, a najbolje ga toleriše ovas.