Dobro odgojeno tele predstavlja buduću snažnu i zdravu junicu, što znači niže troškove uzgoja, raniju profitabilnost, duži proizvodni vek, veću proizvodnju mleka i smanjenje učestalosti bolesti nogu i papaka.
Kada u nekom gazdinstvu koje se bavi uzgojem krava dođe do povećanja broja grla, najčešće je ono praćeno mehanizacijom procesa ishrane i prelaskom sa vezanog na slobodan način držanja muznih krava.
Ovo utiče i na povećanje potreba za razdvajanjem različitih kategorija držanih goveda. Sa tim u vezi, u ovom tekstu je obrađen sistem držanja starije teladi, tj. one nakon dva meseca uzrasta.
Grupno držanje podrazumeva držanje teladi u grupama koje se formiraju u skladu sa uzrastom. Obično su to grupe od 30 do 60 dana razlike u uzrastu. Kada je u pitanju smeštaj, ona starija od 90 dana mogu biti smeštena u objektima sa dubokom prostirkom ili sa ležištima.
Objekti sa ležištima su bolji jer teletu omogućavaju i individualnost i socijalne odnose, tj. komunikaciju po potrebi (igranje, njuškanje, češkanje i slično).
Boksovi za telad do šest meseci starosti su dimenzija 160x70 cm. Površina grupnog boksa sa prostirkom računa se sa 1,8 m2/grlo. Širina krmnog prostora je 43 cm, a dubina krmnog hodnika 160 cm. Prorezi na rešetkama su širine nagaznog dela od 8 cm i širine proreza od 2,5 cm.
Nagibi i visinske izmene podova staja su: podužni nagib poda boksa i stajališta je do tri odsto, poprečni nagib poda ležišta je do pet odsto, nagib poda ležišta sa dubokom prostirkom, u smeru ka hodniku za ishranu je do 10 odsto, poprečni nagib hodnika za ishranu je do dva odsto, podužni nagib kanala za odvođenje mokraće je do dva odsto i dubina poda ležišta u štali sa slobodnim držanjem i dubokom prostirkom u odnosu na hranidbeni hodnik je 50 cm.
U ovom uzrastu životinje su već pripremljene na biljnu ishranu. Hrana treba da bude dobrog kvaliteta i ukusna, da omogući pravilan razvoj teleta, buduće junice koja treba da proizvede dovoljnu količinu mleka i oteli zdravo tele.
Za prostirku je potrebno obezbediti slame 0,9-1,5 kg/grlo/dan. To podrazumeva grupno držanje teladi, najbolje u spoljašnjim boksovima. Teladima je potrebno pružiti jednaku negu i pažnju kao i muznim kravama, zato što je dobar odgoj teladi osnova za dobro i ekonomično mlečno govedarstvo.
Dobro odgojeno tele predstavlja buduću snažnu i zdravu dvogodišnju junicu, niske prosečne starosti pri prvom teljenju, što znači niže troškove uzgoja, raniju profitabilnost, duži proizvodni vek grla, veću proizvodnju mleka i smanjenje učestalosti bolesti nogu i papaka.
Svakako treba naglasiti da su gore navedene prakse prevashodno vezane za slobodan način držanja teladi i veća gazdinstva. Na većem broju gazdinstava, pogotovo onih manjeg kapaciteta, telad se drže sama ili sa više njih različitog uzrasta i pripuštaju se više puta dnevno pod kravu u prvih nekoliko meseci života.
Često se drže na vezu, još češće u mračnim dijelovima staje, bez dovoljno sunčeve svjetlosti i na mokrim ležištima. To je vjerovatno jedan od razloga zašto je proizvodnja mlijeka u BiH po kravi među najnižim u Evropi.
U planinskim delovima zemlje situacija je nešto bolja, jer uglavnom ima više dostupnih pašnjaka, pa se telad ranije puštaju na ispašu. Krave su u ovim područjima češće dugovečnije, što je svakako rezultat bolje dobrobiti. Krava po svojoj prirodi zahtijeva kretanje i čist vazduh.
Pravilnik o minimalnim uslovima za zaštitu teladi (Direktiva veća Evropske unije 2008/119/EC) propisuje uslove za držanje teladi u štalama koje imaju šest i više teladi. Materijali koji se koriste za izgradnju smeštaja, a pogotovo pregrade i oprema sa kojom bi telad mogla doći u dodir, ne smeja da im škode i neophodno je da mogu da se čiste i dezinfikuju.
Električne instalacije i oprema moraju se postaviti u skladu sa trenutno važećim nacionalnim propisima kako bi se izbegli udari električne struje. Izolacijom, greanjem i provetravanjem prostora za držanje teladi mora se obezbediti da su protok vazduha, količina prašine, temperatura, prosečna vlažnost vazduha i koncentracije gasova unutar granica koje nisu škodljive za telad.
Sva neophodna automatska i mehanička oprema, zbog zdravlja i dobrobiti teladi, mora se proveravati najmanje jednom dnevno. Ako se otkriju kvarovi, oni se moraju odmah popraviti. Ako to nije moguće, moraju se preduzeti odgovarajući koraci kako bi se zaštitilo zdravlje i dobrobit teladi sve dok se kvar ne popravi. Na primer, korišćenjem alternativnih metoda ishrane i održavanjem zadovoljavajuće životne sredine.
Ako se koristi sistem veštačkog provetravanja mora se predvideti odgovarajući sistem obezbeđenja provetravanja, kako bi se sačuvalo zdravlje i dobrobit teladi u slučaju kvara na sistemu. Mora se predvideti i sistem dojave kojim se uzgajivač upozorava da je došlo do kvara i ovaj sistem treba redovno testirati.
Takođe, prema istoj Direktivi (2008/119/EC), telad se ne smeju stalno držati u mraku. Kako bi se zadovoljile potrebe teladi s obzirom na ponašanje i fiziologiju, mora se obezbediti odgovarajuće prirodno ili veštačko osvetljenje. Ukoliko se koristi veštačko osvetljenje, ono mora biti u upotrebi najmanje u razdoblju prirodnog svetla, obično između devet i 17 časova.
Dodatno, u svako doba dana mora biti na raspolaganju (fiksno ili prenosno) osvetljenje, dovoljno jako da se telad mogu nadzirati. Ona koja se drže u objektima uzgajivači moraju da kontrolišu najmanje dva puta dnevno, a na pašnjacima najmanje jednom dnevno.
Svako tele koje izgleda bolesno ili povređeno mora se bez odlaganja lečiti na odgovarajući način, a ako se ne poboljša stanje nakon lečenja, koje je preduzelo lice koje se brine za njega, mora se što pre zatražiti pomoć veterinara. Prema potrebi, bolesna ili povređena grla moraju se odvojiti u odgovarajući prostor sa suvom i udobnom prostirkom. Prostori za telad moraju biti konstruisani tako da svako tele može leći, odmarati se, ustajati i negovati se bez ikakvih poteškoća.
Ne smeju se vezati, osim teladi koja se drže grupno i koja se mogu vezati najduže jedan čas za vreme ishrane mlekom ili mlečnom zamenom. Ukoliko se koristi oprema za vezanje ona ne sme uzrokovati povrede teladi i mora se redovno kontrolisati i prema potrebi prilagođavati ,kako bi se obezbedio udoban vez. Svaki vez mora da omogući kretanje i onemogući gušenje ili povrede.
Objekti, pregrade, oprema i potrepštine koje se koriste za telad moraju se čistiti i dezinfikovati na odgovarajući način kako bi se sprečilo širenje međusobnih infekcija i pojava prenosioca bolesti. Izmet, urin i neiskorišćena ili rasuta hrana moraju se uklanjati koliko je potrebno, kako bi se ograničilo stvaranje neprijatnih mirisa i izbeglo privlačenje muva ili glodara.
Podovi moraju biti glatki, ali ne i klizavi kako bi se sprečile povrede teladi, i postavljeni tako da ne uzrokuju povrede ili patnju teladi koja stoje ili leže na njima. Moraju biti primereni veličini i težini teladi i obezbediti čvrstu, ravnu i stabilnu površinu. Površina za ležanje mora biti udobna, sa odgovarajućom drenažom i ne sme štetno delovati na životinje.
Mora se obezbediti odgovarajuća prostirka za svu telad starosti manje od dve nedelje. Širina individualnog boksa mora odgovarati minimalnoj visini grebena teleta koje stoji. Dužina mora biti minimalno jednaka dužini tela teleta koja je merena od vrha nosa teleta do zadnje tačke bedrene kvrge (kuka), pomnoženo sa 1,1.
Individualni boksovi za telad ne smeju da imaju zatvorene zidove, nego zidove koji omogućavaju teladima vizuelni kontakt sa drugim teladima u okruženju, i omogućavaju laku brigu o njima. Nakon šest meseci života telad se, u zavisnosti od proizvodne namene, prebacuju u tovilišta, štale za priplodne junice ili stanice za performans test bikova.
Tagovi
Autor