Srbija među prvima u Evropi po potrošnji i rezistenciji na antibiotike?

Sa željom da se obeleži Nedelja svesnosti racionalne upotrebe antibiotika u amfiteatru Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u okviru PROMIS Infobomat projekta organizovan je skup sa temom "Antimikrobna rezistencija - izazov budućnosti".

U periodu od 18. do 24. novembra se širom sveta obeležava Svetska nedelja svesnosti racionalne upotrebe antibiotika. Predavanje je održano sa ciljem da se podigne svest o značaju antimikrobne rezistencije i racionalizaciju upotrebe antibiotika kod studenata veterinarske medicine.

Upotreba antibiotika: UN predlaže globalno smanjenje, EU zabranu od januara 2022.

Dr Ivana Ćirković, koja je održala predavanje na temu "Antimikrobna rezistencija - globalna pretnja javnom zdravlju" istakla je koliko je otpornost bakterija na antibiotike globalni veliki problem, ali isto tako i u našoj zemlji. Napomenula je činjenice i podatke koje potkrepljuju koliko je u stvari rezistencija na određene lekove zaista razvijena i gde prednjačimo u Evropi u odnosu na druge zemlje. Objasnila je mehanizme delovanja i formiranja rezistentnosti kao i potrošnju antibiotskih lekova kod nas, koje je i dovela do tako visokih stopa otpornosti.

"U suštini postoji direktna veza između potrošnje antibiotika i razvoja rezistencije na iste. Tu smo isto među prvima u Evropi", objasnila je dr Zorana Kovačević, docent na Departmanu za veterinarsku medicinu.

Princip mudre upotrebe

Zbog toga je važna situacija u veterinarskom sektoru, odnosno uloga veterinara u sprečavanju nastanka i širenja rezistencije i na koji način studenti veterine već sada mogu da utiču na smanjenje potrošnje ovih lekova, pa i kasnije kada budu radili u praksi. Kako se geni za otpornost mogu preneti sa životinja na ljude, o racionalnoj i odgovornoj upotrebi antibiotika, o principa odnosno kodeksu mudre upotrebe. Važno je koristiti antibiotike samo na osnovu recepata, na osnovu indikacije, u pravilnoj dozi i pravilnoj dužini terapije.

Kao član tima, prof.dr. Miodrag Radinović je pričao o antibioticima u veterini kao i o primerima iz prakse, kako poseduje kliničko iskustvo u praktičnom radu sa farmskim životinjama od toga najviše sa muznim kravama, gde je problem prevencije i terapije mastitisa jedan od najznačajnijih.

Cilj Infobomat projekta je da razvijaju alternativu antibioticima. Sa željom da se utiče na smanjenje upotrebe ovih lekova i otpornosti životinja i ljudi na lekove, tim naučnika u okviru projekta radi na stvaranju biljnog preparata, koje će se koristiti kao alternative u lečenju mastitisa krava. Pun naziv PROMIS Infobomat projekta je "Intramamarna etno-veterinarska formulacija za prevenciju i terapiju mastitisa kod krava u cilju optimizacije antimikrobne terapije".

"Skupa" bolest mlečnih krava - češće se javlja subklinička forma

"Ne mislimo da ćemo to moći kod kliničkih i težih formi mastitisa, ali kod blažih formi smo već imali dobre rezultate. Preparat klinički ispitujemo. To bi bio veliki pomak za sve nas ako sprečimo da subkliničke forme pređu u kliničke", dodaje dr Kovačević, koja napominje da već na taj način možemo dosta da utičemo na smanjenenje potrošnje lekova.