Kako kaže Ivan Ilić iz sela Klenje, za sada ima dovoljno zaliha stočne hrane, osim lucerke. Hranu uglavnom poručuju i dobijaju je dostavom, a na taj način će i nastaviti da je dobavljaju, u cilju sprečavanja širenja korona virusa.
Ivan Ilić i njegova porodica iz sela Klenje u okollini Bogatića bave se stočarstvom 20 godina i to mlečnim govedarstvom, a od pre tri godine počeli su da uzgajaju i ovce. U uzgoju 50 grla goveda i 220 ovaca pomažu mu otac, majka, baka, i supruga. Iako su ulice u selu puste, u domaćinstvima, kako kaže Ivan, nemaju vremena da se razbole, niti smeju zbog obima posla.
Voćarima, povrtarima i stočarima potrebna dozvola za kretanje
"Mi nemamo vremena da se razbolimo. Ima panike među ljudima, do skoro nismo ni mogli da shvatimo šta je to. Dok ne počne policijski čas radimo po njivama, posle smo kod kuće. Moji baba i deda, koji su penzioneri su kod kuće i mi im donosimo hranu i sve što im je potrebno. Na njivama su uglavnom mlađi ljudi koji ne pripadaju grupi koja je starija od 70 godina. Čuvamo se i primenjujemo sve preporuke i nadamo se da će brzo ova situacija proći", objašnjava Ivan.
Kada je u pitanju hrana za stoku, veći deo članovi ovog gazdinstva proizvode sami, a ostatak kupuju. Krave dobijaju kupljenu gotovu hranu, dok ovce i krave koje nisu na muži konzumiraju hranu koju sami proizvode na površini od oko deset hektara.
Setva: Semena dovoljno, ali mogući nedostatak pesticida usloviće zakorovljene useve
"Mi gledamo da iskoristimo sa jedne njive dva useva - da se u proleće uradi senaža i da se po tome poseje kukuruz. Pripremili smo sve za prolećnu setvu i čekamo samo vreme da posejemo", dodaje on.
Kako kaže, za sada ima dovoljno zaliha stočne hrane, osim lucerke koju najčešće kupuju. Hranu uglavnom poručuju i dobijaju je dostavom, a na taj način će i nastaviti da je dobavljaju, s obzirom na preporuke Vlade Srbije da se smanji socijalni kontakt u cilju sprečavanja širenja korona virusa.
Goveda i ovce na njihovoj farmi do sada, navodi, nisu imala problem sa bolestima jer se redovno sprovodi vakcinacija i prati se svaka promena. U stalnom su kontaktu sa veterinarom koji je, dodaje, dostupan 24 sata što je u ovim okolnostima od posebnog značaja.
I sami veterinari poručuju da će nastaviti da budu na raspolaganju u svako doba dana i noći. Kako kažu, radno vreme je skraćeno u skladu sa policijskim časom, ali postoje dežurstva zbog hitnih slučajeva i teren je pokriven 24 sata.
"Smanjen je rad, radi se ono što mora da se radi i što je prioritet, pokrivaju se bolesne životinje i radi se vakcinacija životinja koje vlasnici hoće da puste u promet. Sve je pod kontrolom. Mi se trudimo da smanjimo kretanje da ne bismo mi prenosili virus ukoliko ga imamo. Imamo mnogo domaćinstava u kojima su stariji ljudi od 65 i 70 godina. Idemo samo ako moramo. Koristimo svu zaštitu i trudimo se da budemo što manje u kontaktu sa vlasnikom", objašnjava veterinar Branislav Gagić iz Veterinarske klinike u Kaću.
Dodaje i da su sami stočari, svesni važnosti smanjenja fizičkog kontakta, smanjili pozive i da zovu samo ukoliko je nešto neophodno i ukoliko im je potrebna konsultacija. Otkako se COVID 19 pojavio u Srbiji, stanje na farmama je, dodaje, uobičajeno i nema bojazni od pojave korona virusa karakterističan za životinje.
Higijena i biosigurnosne mere - način prevencije korona virusa kod domaćih životinja
"Nije bilo nikakvih sumnji na korona virus kod životinja za sada. Imamo klasične bolesti koje se javljaju kod životinja zbog problema u ishrani i nepravilne ishrane, kao i standardne viruse. Ništa nije izašlo iz dosadašnjih okvira pojave bolesti kod životinja."
Za sada, dodaje, ima dovoljno lekova, dijagnostikuma i vakcina za životinje. Jedino što bi, kako smatra, moglo da se promeni u obavljanju posla veterinara je drugačija organizacija posla.
"Čekamo preporuke Uprave za veterinu da li da sprovodimo nadzor životinja, njihovu kontrolu, suzbijanje i prevenciju bolesti koje se inače pojavljuju kod životinja ili da to odložimo, dok ne prođe vanredno stanje i nastavimo da izlazimo na teren samo kada su u pitanju hitni i prioritetni slučajevi", navodi Gagić.
Smatra da trenutna situacija može najviše da utiče na stočarstvo u smislu pojave viška robe na tržištu zbog obustave izvoza.
"Pitanje je da li će sada industrije mesa u Srbiji otkupljivati tu robu i šta će biti sa tim? Pošto mi sprovodimo i pregled mesa u klanicama možemo da zaključimo da klanice za sada rade normalno."
Dakle, osim u gradovima i urbanim sredinama, epidemija korona virusa, vanredno stanje, policijski čas i druge mere Vlade Republike Srbije promenili su život i u selima.
Ipak, nema bojazni da će poljoprivreda stati jer, kako poručuju stručnjaci, proizvodnja hrane mora funkcionisati kakvi god uslovi bili.
Poljoprivrednici će moći da izađu u polje i u ovim vanrednim okolnostima, uz neophodno praćenje instrukcija nadležnih institucija.
Tagovi
Autorka
