Student građevine, ne odustaje od života na selu

Damnjan Petrović iz sela Cerova, student četvrte godine građevinskog fakulteta, pre tri godina rešio je da se ozbiljnije posveti ovčarskoj proizvodnji i uz pomoć podsticaja koje daje Opština Krupanj, kupio je prvo stado, koje danas broji 60 ovaca. 

Ovčarstvo je u njegovoj porodici dugogodišnja tradicija, ali je on želeo da unapredi posao, osnuje rasno i umatičeno stado, a ne krije da su podsticaji od 7.000 dinara po grlu, koje daje Ministarstvo poljoprivrede, bili glavni motiv za ovu odluku.

Mladi stočar iz Mošorina: Ima vremena i za provod i za odmor

Odlični uslovi za ovčarstvo

Sa mešovite rase prešao je na sjeničku rasu ovaca, koja je kako kaže veoma zahvalna za gajenje. "Ovde su odlični uslovi za nju, a ja imam 10 hektara što livada, pašnjaka i voćnjaka i ispašom smanjujem troškove ishrane, jer leti jedu samo na paši, a znači mi jer šljivik pred berbu ne moram da kosim, pa i tu ostvarim uštedu i u novcu i u vremenu," objašnjava Damnjan.

Tokom zimskog perioda ovce i jaganjci su na jaslama kada jedu hranu koju su tokom letnjih meseci pripremali, a pre svega seno. Kukuruz seje na manjim površinama ali samo zato što ima svog stajnjaka, a smatra da sejati pšenicu i ječam u Cerovi, potpuni je gubitak. Teren je prilično nepristupačan za teške mašine, kombajne, potrebno je mnogo više obrade zemljišta, đubriva, a prinosi su ispod svakog proseka pa ove kulture i ne seje. 

"Hranu koju kupujem, uglavnom nabavim novcem od subvencija, a desi se da one nekad kasne i onda moramo uložiti novac koji nije zarađen od poljoprivrede i verujte mi veoma često se desi da kuća bude sa samo stotinu evra u njoj," priča ovaj mladi čovek, student i otac petomesečnog Lazara.

Damnjan ističe da u Cerovi svako domaćinstvo ima ovce, ali samo po nekoliko komada, a da su on i komšija prvi kupili umatičeno stado, ali da i drugi polako slede njihov primer jer bitno je da ih bude što više; na taj način mogli bi da se udruže i lakše prodaju svoju robu.

Neorganizovan otkup, najveći problem

"Otkup nam je najveći problem, snalazimo se tako što nam dolaze nakupci a oni ponekad otkupe tri, četiri jagnjeta, a desi se da ja u tom momentu u štali imam 60 komada. Idealno bi bilo kada bi se u Krupnju oformio otkupni centar, da tamo predajemo robu. Najbliže otkupno mesto nam je u Peckoj, kod Valjeva ali ja nemam mogućnosti da jaganjce vozim tamo. Iskreno nas najviše muči loš put do sela, jer ako je neko i zainteresovan za veću kupovinu čim čuje da nemamo put odustaje," objašnjava Damnjan.

Njegovo imanje od centra Krupnja udaljeno je svega šest kilometara od toga tri je pod asfaltom, lošim i dotrajalim, a ostatak puta je makadam. Leti i nekako, zimi jako otežano kretanje ističe on čak i očišćenim putem, pa se nadaju da će Opština imati razumevanja da u skorije vreme afalitra put do Cerove. 

Otkupna cena od 300 dinara unaprediće ovčarstvo

Drastična variranja otkupnih cena, drugi je veliki problem navodi on, jer leti je kilogram jagnjetine 180 dinara, a zimi ide i do 360 dinara. Smatra da bi se sa garantovanom cenom od 300 dinara, ovčarska proizvodnja u Srbiji značajno pokrenula i unapredila. Još bolji primer koliko su niske otkupne cene jaganjaca navodi Damnjan je i činjenica da za 200 dinara, koliko košta ovih dana kilogram jagnjetine žive vage, u marketima možete kupiti samo loš parizer. 

Navodi da je rad u stočarstvu izuzetno težak, jer čim ustanete prvo zadovoljavate potrebe svojih životinja. Kada su jagnjenja u toku u štali morate biti dan i noć i zato je sebi olakšao posao ugradnjom video nadzora u svoje štale. 

"Ustajanje je u pet sati svako jutro, u ovoj proizvodnji nemamo luksuz da kažemo odoh na odmor nekoliko dana. Dnevno moram bar tri puta da ih obiđem i dam hranu, po mojoj proceni sa ovcama dnevno provodim minimum tri sata u samoj košari," objašnjava Damnjan.

U planu je proširenje stada

Bez pomoći porodice ne bi mogao, a otac, supruga i sestre pomažu kada je zbog obaveza na fakultetu odsutan. Dešava se kaže da i po dva puta sedmično dolazi iz Novog Sada da bi završio neki posao. Nada se skorom diplomiranju kada će moći više da se posveti porodici i poslu. 

"Proširenje stada je u planu, jer samo sa većim brojem ovaca možemo ostvariti dobit ali prvo moramo da uložimo dosta novca, minimum 2.000 evra nam je potrebno za deset priplodnih ovaca. I zato uvek pratimo razne konkurse da bar na taj način dođemo do neke pomoći," kaže Damnjan navodeći da veoma retko imaju "suv dinar" u ruci, jer poljoprivreda je konstantno ulaganje. Ono što se zaradi u malini, uloži u kupinu, iz kupine u šljivu pa u ovčarstvo. I tako u krug. 

Čovečanstvo ne može bez poljoprivrede

"Opština Krupanj nam mnogo pomaže i imaju razumevanja za naše probleme jer su svesni da sela polako izumiru, a mi se trudimo da im vratimo tako što ćemo ostati ovde i proizvoditi hranu jer čovečanstvo ne može opstati bez poljoprivrede. Svi hrle ka IT sektoru ali odatle hleb ne izlazi," kaže Damnjan.

Damnjan sa porodicom ostaje na kućnom pragu, svestan da će biti teško jer se rad u poljoprivredi slabo vrednuje ali smatra da je to jedino ispravno, ostati na svom ognjištu. Nada se samo da i one malobrojne komšije oko njega razmišljaju isto jer bez ljudi u selu danas ne može se opstati.