Šuga ovaca - kako je sprečiti, a kako lečiti?

Šugu ovaca uzrokuje parazitska grinja Psoroptes ovis, koja živi na površini kože i hrani se limfom. Infestacije ovim ektoparazitom su velika briga za dobrobit ovaca, jer mogu biti iscrpljujuće s visokim morbiditetom. Smrtni ishodi mogu nastupiti zbog gubitka kondicije, pothranjenosti, sekundarnih infekcija i hipotermije. Bolest je dugotrajno i skupo stanje za lečenje, koje se može izbeći održavanjem zatvorenog stada i karantinom u stado novouvedenih životinja, piše grupa autora u stručnom članku "Preventivom do zaštite od parazita/šuga - kako je lečiti?".

Odgovorna je za velike ekonomske gubitke i značajan je problem za dobrobit životinja. Smatra se da je samo u nekoliko država u svetu iskorijenjena i to u Novom Zelandu, SAD-u i Kanadi iako je i u tim područjima prisutna kod divljih vrsta. 

Zanimljivo je napomenuti da je bolest bila u Ujedinjenom Kraljevstvu iskorenjena 1952. godine, ali je ponovo unešena 1973. i nakon zabrane masovnog korićtenja akaricidnih kupki značajno proširena po celoj državi. Zbog velike opasnosti za životnu sredinu, te kupke su zabranjene u brojnim državama, pa se uglavnom ne koriste injekcioni preparati makrocikličnih laktona.

Grinja je uzročnik

Uzročnik, grinja Psoroptes ovis je vidljiv golim okom jer je proječno velika nekoliko milimetara. Ceo razvoj se odvija na površini kože, iako izvan ovce grinja može da zadrži vitalnost i da bude sposobna za infestaciju čak 16-18 dana. Ženka se oplođava samo jednom i polaže dva do tri jaja dnevno. Larve izlaze iz jaja već nakon jednog do dva dana. Ceo životni vek traje oko 40 dana iako ima podataka o preživljavanju i do dve godine. U naizgled zdravom domaćinu, grinje preživljavaju u ingvinalnom, infraorbitalnom području (ingvinalno se odnosi na preponski deo tela, tj. područje između donjeg stomaka i bedara, gde se nalaze preponski nabori, a infraorbitalno na prostor ispod očiju, blizu jagodičnih kostiju, op.ur.) i ušima. 

Osim larvi, razvija se preko stadijuma nimfi koje se ne hrane. To je važan faktor koji treba imati na umu prilikom lečenja. Životni ciklus traje svega 14 do 17 dana.

Kako se prenosi šuga?

Ova bolest se prenosi kontaktom sa živim grinjama i to s ovce na ovcu, ali i vunom i krastama koje se mogu zadržati na ogradi, bodljikavoj žici, trnju i grmlju. Može se prenositi i priborom za šišanje i odećom na kojoj su zaostale kraste i vuna. 

Treba naglasiti da grinje svoje kretanje usmeravaju prema područjima visoke temperature, ali daleko od jačeg intenziteta svetlosti. Ovo ponašanje im verovatno pomaže da zadrže svoj položaj na životinji i pronalaze površinu kože novog domaćina. 

Kako prepoznati problem?

Razdoblje inkubacije varira od nekoliko nedelja do nekoliko meseci kod prirodno zaraženih ovaca. U eksperimentalnim uslovima prvi simptomi se manifestuju već za 10 do 35 dana. 

U ranim fazama infestacije kada je prisutan mali broj grinja, ne postoje značajniji znakovi. Međutim, tokom šest do osam nedelja, ona će se umnožiti i oštećenja kože će se proširiti. Grinje probijaju epiderm kože kako bi se uglavnom hranile limfom. Pri tome nastaje manje crvenilo kože i žuto narandžasta obojenost vune u blizini kože kao i žućkaste gnojne bubuljice, a potom žućkaste kraste. Infestirano runo ćemo prepoznati po tome što je vlažno i mutno, pa će se nastale kraste moći lako odvojiti od kože. 

U početku se ove promene pojavljuju na području prednjeg dela leđa ramena i vrata. Kako bolest napreduje, stvaraju se oštećenja kože prekrivena krastama posebno na području bogatom runom. Na promenjenim područjima vuna se odvaja u čupercima, pa se pojavljuju i potpuno ogolela područja. U nekim slučajevima se mogu videti i grupe tamno smeđih grinja. 

Ovce će ubrzo izgubiti kondiciju, pa će se uočiti značajne promene na koži u obliku krasta i nedostajanja runa. Kako ne mogu da se hrane na području gde su nastale kraste, grinje nalazimo uglavnom na ivicama promena. 

Evo osam najčešćih uzroka uginuća janjadi i jaradi - kako ih sprečiti?

U ranim fazama infestacije, životinje na prvi pogled izgledaju zdravo i mogu se lako uvesti u novo stado. U nekim slučajevima intenzivna iritacija dovodi do toga da ovce postanu preosetljive, karakteristično "grickaju" kožu ili se čak valjaju po zemlji.

Ubrzo se namnože i bakterije, pa nastaju opsežne upale kože. Životinje se često češkaju zadnjom nogom i trljaju o zid, ogradu ili neke predmete. Okreću glavu, povlače runo i istezanjem unazad i zabacivanjem glave pokušavaju ušima ili rogovima da dotaknu promenjena mesta. Vrlo su nemirne i pod stalnim stresom. Neke obolele ovce pokazuju i refleks "grickanja" bez ikakve spoljašnje stimulacije, a najviše pogođene imaju ovaj refleks kad se dodirnu kraste. Pri dodiru, neke životinje naglo legnu i grizu kožu što može potrajati i do 10 minuta. 

Životinje tokom bolesti pokazuju i znakove malokrvnosti. Imaju manju mlečnost i rađaju mrtvorođenu ili janjad manje težine. Na bolest je posebno osetljiva jagnjad. U teškim slučajevima životinje uginu od dehidracije, sekundarne bakterijske upale pluća ili sepse.

Kako dokazati uzročnika?

Po sumnji, neophodno je najhitnije pozvati veterinara koji će dokazati grinju mikroskopskim pregledom opsežnih strugotina kože s krastama i runom na ivicama kožnih promena. To je vrlo važno jer slične znakove uzrokuju i pauši koje u većini slučajeva napadaju starije i iscrpljene ovce što nije slučaj kod šuge.

Tačna dijagnoza je vrlo važna, jer se neprikladnim lečenjem podstiče otpornost na lekove što postaje značajan problem.

Kako lečiti?

Zbog velike opasnosti za životnu sredinu i vodene organizme od korišćenja pesticida poput organofosfornih jedinjenja danas se šuga leči endektocidima poput makrocikličnih laktona. 

Nikako se ne preporučuje da lečenje obavlja nestručna osoba, jer je za rešavanje problema vrlo važno proveriti efikasnost i odrediti tačnu dozu leka i režim doziranja.

Kako kontroliaati šugu ovaca?

Šišanje može zaustaviti napredovanje šuge jer se uklanjanjem runa grinje izlažu dehidraciji, iako ne smemo zaboraviti da se one mogu proširiti i priborom za šišanje i odećom.

Stroga izolacija i držanje zatvorenog stada sprečiće ulazak grinja, budući da je najveći rizik od pojave bolesti preko unete životinje. Ako to nije ostvarivo, zajednička rasplodna grla i sva nova treba zadržati u karantinu najmanje tri nedelje i redovno ih posmatrati. Na područjima zajedničke ispaše dolazi do brzog širenja bolesti, pa se zato uvek preporučuje saradnja među odgajivačima. 

Životinje se dugo oporavljaju 

Šuga ovaca je veliki problem dobrobiti u celom svetu. Ova vrlo zarazna bolest uzrokuje intenzivni svrbež zbog reakcije preojetljivosti kože na izmet grinja pa životinja prestaje da pase/jede i gubi kondiciju. Bol i patnja mogu, u najgorim slučajevima, dovesti i do epileptiformnih napada. Ako se ne leči, životinja može na kraju da ugune zbog slabosti i gladovanja. 

Usprkos lečenju, životinje se dugo oporavljaju. Zato se preporučuje pri svakoj sumnji zatražiti pomoć veterinara kako bi se sprečilo dalje širenje i veliki ekonomski gubici. Posebno je važno strogo održavati stado zatvorenim i koliko je moguće, pratiti stanje u drugim stadima. 

Pre uvođenja, sve nove životinje treba držati u strogom karantinu.