Sve veća potražnja za guščijim mesom - kilogram 600 dinara

Šatrinci imaju oko 300 stanovnika i spadaju u red manje razvijenih sela, a u svakoj kući ima i po neka guska. Tradicija gajenja gusaka u ovom selu je jako duga, traje generacijama.

"Nekad su Šatrinci bili siromašno selo, a nisu ni sad mnogo bogati. A jedina hrana koja je uspela da opstane uz malo ulaganja su bile guske. One se hrane u prirodi, pasu travu, nema koncentrata, to je nekad bila hrana siromašnih, danas tradicionalo, zdrava i skupa. Sve se promenilo. Nekad je u proseku svaka kuća imala od 30 do 50 gusaka. Ja konkretno nemam više od 20 do 30 gusaka, isključivo za svoje potrebe, meso ne prodajem, samo mast," govori Robi Varga iz Šatrinaca.

Pored uzgoja svinja i junadi, pojedina domaćinstva u Sremu bave se i uzgojem gusaka. Najviše ih trenutno ima u Šatrincima, selu u iriškoj opštini.

Tradicionalni uzgoj gusaka u Šatrincima

Kilogram guščije masti do 3.000 dinara 

Dobro je poznato da je guščija mast jako zdrava za disajne organe, posebno za decu, ili da se maže na grudi ili da se razblažena stavlja u supu. Kilogram guščije masti se kreće od 2.500 do 3.000 dinara za kilogram. 

Meso guske je takođe veoma zdravo, puno proteina i poželjno je da ga jedu deca, a i odrasli jer nema holesterola. Kilogram očišćenog mesa je 600 dinara, a džigerica je najcenjenija u svetu, odmah posle kavijara. Takođe, bez premca je i guščija pašteta, koja se spravlja od kljukanih gusaka, koje je sada veoma teško naći.

Mariška Sabo iz Šatrinaca u domaćinstvu ima oko 40 gusaka. Kaže da je nekada gusaka u selu bilo daleko više, a sada se broj i jata ponovo povećavaju. Sve je po njenim rečima više odgajivača koji se u poslednje vreme aktivnije bave time.

"Gledamo da to održimo, jer je sve veće interesovanje za guščiju mast. Meso takođe dobro ide i potražnja je prilično porasla. Kupci se sve više interesuju za naše proizvode i polako sve ponovo dobija smisao. Guščija mast je tokom cele prošle godine bila izuzetno tražena, a kupci dolaze sa svih strana, pa i iz inostranstva. Prošle godine je potažnja bila tolika da nisam imala dovoljno, tako da sam ove godine pojačala proizvodnju. Verovatno je celo tržiste usmereno na naše selo, jer gusaka više nema nigde. Guščije meso je jako zdravo, guska ceo dan pase travu na livadi, pije čistu vodu, nema brige da li je meso zdravo," kaže Mariška Sabo iz Šatrinaca.

Pašnjak za nekoliko stotina gusaka na 300 hektara 

Nekada su Šatrinčani mogli da zarade i od prodaje perja. Od jedne guske, sa četiri čerupanja godišnje, može da se dobije kilogram kvalitetnog perja, međutim ono se sve ređe kupuje, tako da uzgajivači gusaka ne računaju na ovaj deo zarade.

Ponosni su meštani ovog malog iriškog sela i po umeću u spravljanju guščijeg paprikaša za koji kažu da mu nema premca. U njegov kvalitet uverili su se mnogi koji su u vreme Guščijade, manifestacije koja je ove godine održana petnaesti put, bili u njihovom selu.

"I ne brojim godine od kako ovde kuvam paprikaš. Ne postoji tu velika tajna kako ga spremiti, naše guske su došle sa ledina i sa trave, nisu tovljene ni kljukane, koristimo zdravo i čisto. Ne znaju ljudi šta je guščetina, toliko je zdrava da je prevazišla i junetinu, tako da smatram da je guščiji paprikaš najbolji”, kaže Jozika Mihajlik Doja, kuvar iz Šatrinaca.

Šatrinčani imaju pašnjak od blizu 300 hektara, na koji svakodnevno izlazi više stotina gusaka. I svaka od njih se uveče vrati svojoj kući. U tome su nepogrešive, kažu Šatrinčani i dodaju da su guske veoma pametne životinje. Dovoljno je samo jednom gusku iz jata da odvede guske na pašnjak i one će se same bez problema vratiti kući. Osim, kada zbog ljubavi neka od njih ode za nekim tuđim gusanom.