Amrok nose dosta jaja, dobre su i za meso, kao i Nju Hempšir - petlovi budu do pet kilograma težine. Ove dve rase mogu da snesu po 300 komada jaja i nose i zimi kad je jako hladno.
Kada se jedan od industrijskih giganta u Aranđelovcu zatvarao pre 20 godina, Snežana Radičević odlučila je da svoju otpremninu uloži u poljoprivredu. Danas proizvodi i prodaje povrće, voće, koziji sir, cveće, rasad, domaće ćurke, a onda, analizirajući tržište, počela je da se bavi i uzgojem Amrok, Nju Hempšir i Talijanke rase kokošaka.
"Dok sam prodavala na pijaci, primetila sam da kupci traže domaća jaja pa sam kupila inkubator i uzgajala sam piliće. Onda sam čula za Amrok i uzela sam 100 komada. Sve može da se proda, ako radiš pošteno i lepo. Sad imam ukupno 50 kokošaka", priča Snežana koja svoju proizvodnju ima u Vrbici, zaseoku Aranđelovca.
Proizvodnja pilića - posao u kome bi imalo mesta na tržištu!
Amrok, crno bela rasa kokošaka koja je prema nekim navodima stvorena u Nemačkoj, a prema drugim u Americi, najviše se proizvodila kako bi se Nemci prehranili posle Drugog svetskog rata, a danas predstavlja jednu od najrasprostranjenijih rasa kokošaka u Evropi. Uglavnom namenjena je za proizvodnju jaja pa na godišnjem nivou može da snese i preko 200 komada. Sa druge strane, u Srbiji Nju Hempšir smatra se, praktično domaćom kokoškom i najčešće je zastupljena na domaćim gazdinstvima. Poznata je po svojim kombinovanim osobinama: visokom nosivošću i kvalitetnim mesom.
Amrok nose dosta jaja, dobre su i za meso, kao i Nju Hempšir. Petlovi imaju i do pet kilograma težine. Ove dve rase mogu da snesu po 300 komada jaja i nose i zimi kad je jako hladno. Koke ne traže nikakve specijalne uslove, na minus deset stepeni mogu da nose. "Ja mislim da su napravljenje da zadovoljavaju standarde i kvantiteta i kvaliteta. Odnosno kada se zakolju, meso se žuti kao dukat. Bela Talijanka je više za jaja, snese i do 320 jaja, ali pošto su sitne, nisu za meso i moraju malo više da se kuvaju", objašnjava ova uzgajivačica. Međutim, kupci na pijaci ne pitaju koja je sorta u pitanju, samo kupuju.
Pilići za prodaju traženi su preko čitave godine, neko traži i uređeno domaće pile, jaja se uvek prodaju, a naročito za Vaskrs pa kad dođe ovaj praznik, uvek se neko naljuti jer ne ostane jaja za njega. Ukusni su jer se ne hrane koncentratom. "Kokoške hranim samo kukuruzom, žitom i ovsom. Bacam im trave stalno, pustim ih nekad da pasu, kupe bubice, malo sakriju jaja, ali nema veze“, kaže Snežana uz smeh.
Ova poljoprivrednica za 20 godina napravila je proizvodnju koja podmiruje sve potrebe jednog domaćinstva pa naglašava da u prodavnici kupuje samo sanitarna sredstva i šećer, a sve ostalo proizvodi za sebe i za prodaju. Kaže, radi se dan i noć, ali uspe lepo i da se zaradi.
"Sve prodam što donesem na pijacu jer znaju da sam ja proizvođač i da to nije toliko prskano, čak i nakupci za svoju decu kupuju od mene. Pored kokošaka, uzgajamo i alpske koze, svinje, domaće ćurke, proizvodimo cveće, rasad ranog i kasnog povrća, šljive, maline, kajsije, jabuke, paradajz, papriku, kupus, bostan, krompir. Mleko prerađujem u sir, a voće u rakiju. Sa ovom proizvodnjom, školovala sam dva studenta. Jednog na mašinskom, drugog na saobraćajnom fakultetu i obojica su zaposlena. Muž i ja smo u penziji, bavićemo se ovim i ulagaćemo dokle budemo mogli“, plan je ove poljoprivrednice.
Foto prilog
Tagovi
Autorka