Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.
  • Vodeni bivoli
  • 31.10.2021. 16:00
  • Srednjobanatski okrug, Vojvodina, Knićanin

Vodeni bivoli - daju kvalitetno mleko, čuvaju životnu sredinu, laki za uzgoj

U odnosu na ostale preživare, vrlo su otporni. Preživari se uglavnom naduvaju ako hrana nije dobra, dok kod njih to nije slučaj, navodi stočar Živica Matić.

Foto: Mateja Beljan
  • 1.764
  • 366
  • 0

Vodeni bivo danas je jedna od retkih vrsta životinja na našim prostorima, iako je vrlo jednostavan za uzgoj. Pored toga, meso je veoma kvalitetno, a mleko znatno masnije. Za očuvanje ove vrste bori se Živica Matić iz Knićanina između Inđije i Zrenjanina koji trenutno, uključujući i teliće, ima oko 130 grla, a pre 14 godina odlučio se za njihov uzgoj.

"U odnosu na ostale preživare, vrlo su otporni. Preživari se uglavnom naduvaju ako hrana nije dobra, dok kod njih to nije slučaj. Takođe su vrlo oprezni sa onim što jedu. Jedino nisu otporni na parazite, ali ja sa tim nisam imao problem", navodi Matić.

Borislav Vuletin: Vodeni bivo daje kvalitetno meso i masno mleko

On ih čuva u velikom krdu u štali, nalaze se na velikom prostoru, a štala je sve vreme otvorena, tako da iz nje mogu da izađu u svakom momentu. I izlaze direktno na pašnjak.

"Imamo 24 hektara državne zemlje koju smo uzeli po pravu prečeg zakupa i posejali smo travu i detelinu. Vole da pasu, stalno im i dodajemo novu slamu, a jednom godišnje očistimo torinu."

Park od džungle

Osim pašnjaka, u blizinu su im i šumarci, kao i dva mala jezera u kojima se često kupaju. Nakon što se umažu od blata u kom vole da se igraju, a to ih, ističe ovaj stočar, štiti od buva i hladi u toku leta. Šetaju kroz šumu dva do dva i po kilometra i sami se vrate.

"Ograničeni su strujom, postavili smo stubove sa izolatorima i stavili struju u žicu sa malim naponom. Jedu i otpad od kukuruza, odnosno kukuruzovinu, u toku zime im obezbedimo malo sena i deteline. Mali su potrošači, jedan bivo pojede koliko dve ovce. U ovom periodu njih 130 pojede oko 35 bala", navodi sagovornik Agrokluba i veoma su dobri za zaštitu i očuvanje životne sredine.

"Ovde kod nas to nije bila klasična šuma, sve je bilo gusto, džungla. Mi smo to malo razredili, ali oni su ušli i polako to krče. Napravili su park od te džungle. Ostala su velika stabla, ima raznih ptica, trava je kao ošišana. Idealni su za nacionalni park i rezervate, mislim da bi mnogo doprineli."

Otele se samostalno u šumi

Zahvalni su i kad je telenje u pitanju. Dok krave zahtevaju pomoć čoveka, jer je telad uglavnom prilično velika, bivoli sami sve obave.

"Njihova telad su mala, otele se u šumi i dovedu ga. Mi ga maskiramo, stavimo minđuše na uši i to je to. Za sve ove godine, tek smo ovog meseca prvi put imali carski rez, ali zato što je tele uginulo i nije mogla sama", objašnjava naš sagovornik.

Ženke se same tele, a telići su mali

Meso je vrlo kvalitetno, crveno je i nalik junećem. Mada, ističe, sočnije i sa više ligamenata, mekše za pečenje.

"Ukus podseća na jagnjetinu, ali je pojačan i ukus i miris. Ko, na primer, voli pileće belo meso, ovo mu se neće dopasti, ali gurmani će se sigurno oduševiti. Mi planiramo da započnemo preradu i da ga sušimo po starom receptu - suvo soljenje i jedan do dva dima, tada rok trajanja ne postoji. A može da se napravi sve što se pravi od junetine. Sudžuk ćemo sigurno praviti", navodi Matić.

Od mleka i sir

Bivoli se u njihovom domaćinstvu uzgajaju po sistemu krava-tele, ali samo jednu kravu muzu kako bi imali mleka za porodične potrebe. Od istog prave i sir.

"Sada nam je ovo mleko koje kupujemo kao voda, jer mleko bivola sadrži sigurno 10 odsto masti. Nema specifičan miris, nama jedna krava snabdeva tri porodice. Pravimo i sir u kriškama i tvrdi."

Inače, prodaju životinje starosti između jedne i dve godine težine od 250 do 400 kg. Međutim, interesovanje je vrlo malo.

"Te životinje su se pretežno zadržale u predelima u kojima živi islamsko stanovništvo, kod nas ih ima dosta u Novom Pazaru, oni tradicionalno to drže. Ja godišnje prodam 10 do 15 komada. Problem je i što ne možemo putem klanica da dolazimo do kupaca, jer one prvo moraju da se registruju za klanje vodenih bivola, a mnoge ne žele", ukazuje Matić.


Tagovi

Vodeni bivoli Mleko vodenog bivola Sistem krava-tele Prodaja vodenih bivola Živica Matić Otvoren tip štale


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Moja mala bašta u slami ;D