Borislav Vuletin: Vodeni bivo daje kvalitetno meso i masno mleko

Nekada sa populacijom od preko 10.000, danas vodeni bivo broji tek oko 500 jedinki u Srbiji. Borislav Vuletin iz Zrenjanina ima nešto više od 70 grla vodenog bivola - gaji ih već više godina, a na dobit od njihovog uzgajanja tek čeka.

"Šta ću raditi sa njima još uvek ne znam, osam godina sam čekao da dođem do nekog broja grla, sledeće godine će ih biti oko 120, pa onda možemo da razmišljamo o muži i mleku, za sada telad doje. Od ovih 66 ženki biće 66 teladi sledeće godine, pa od toga će biti verovatno 30 muških i ženskih, te muške ćemo prodati", objašnjava Vuletin.

Interesovanje postoji jako malo za kupovinu muških bivola, a cena je maltene ista kao i za teletinu. Meso je kako kaže Vuletin ukusno i zdravo kao mlado i to za tele do 300 kilograma. S druge strane, daju vrlo kvalitetno mleko.

Do Drugog svetskog rata vodeni bivo služio za vuču 

Kao otporno i snažno, na srpskim selima se do Drugog svetskog rata i pojave traktora koristio za vuču jer je otporniji i snažniji, čak 50% više, od ostalih goveda. Daje kvalitetno meso, koje je za razliku od Srbije, dosta popularnije i traženije u Zapadnoj Evropi, ali njena najznačajnija korist dolazi od mleka.

"Vodeni bivo daje mleko koje je vrlo masno - do 16% mlečne masti. Od njegovog mleka pravi se mocarela. Odnosno, bivolje i kravlje mleko se mešaju, jer se bivolje mleko mnogo lakše usiri, pa je mnogo masnije i ukusnije. Bivoli daju jedno šest do sedam litara dnevno mleka".

U jednoj laktaciji daju od 1.000 do 2.000 kg mleka. Zbog velike masnoće, koje bivolje mleko poseduje, sir se lako pravi. Od šest litara mleka, koliko bivolica na dnevnom nivou može da dâ, napravi se kilogram sira. Neki gastronomi ovaj sir nazivaju još i - bufalo sirom.

Na Kosovu i Metohiji uvećavaju krda zbog povećanja mleka 

Mnogi uzgajivači vodenog bivola na Kosovu i Metohiji, uvećavaju svoja krda sa ciljem proizvodnje mleka za izvoz, upravo za pravljenje mocarele. 

"Osim mene u Srbiji ima vrlo malo uzgajivača. Vodenih bivola ima na Kosovu, zatim u Grčkoj, Albaniji, Makedoniji, Italiji. Na Kosovu ih drže u štalama, ali tu je njihov životini vek kraći, imunitet slabiji i ne tele se svake godine. Kod mene su stalno na ispaši, prirodno se pare, na godišnjem nivou tele po jedno tele, nije se do sada dešavalo da se oblizni, doduše, nikad nismo prisustvovali telenju, jer ona ode u šumu, oteli se i vrati se s teletom", kaže Vuletin.

Vrlo su izdržljive životinje, zdrave, eventualno kad su neke nepogode, zatvaraju se u štalu, inače su stalno na otvorenom na ispaši. "Jedino ih zimi dohranjujem; kukuruzom, detelinu (seno), nisu nešto prohtevne jedu šta im se dâ“, kaže Vuletin.

Goveče je vrlo korisno za zaštitu životne sredine

Sagovornik Agrokluba, kaže da svoje krdo drži na farmi Čarda Knićanin na ušću Tise i Begeja. Inače, između dva svetska rata vodeni bivoli naseljavali su obe strane Tise, do nestanka pašnjačkog stočarenja. Međutim, ovo goveče je vrlo korisno za zaštitu životne sredine zabarenih područja, blatnjavih i plavnih terena, gde je trava niskog kvaliteta.

"Kao i podolsko goveče, bivoli održavaju ekosistem; očiste trsku, čiste obale reka, sve što je do dva metra visine: tanka stabla obore i pojedu. Svakako bi trebalo vratiti se tim starijim autohtonim rasama, ali svi se okreću za novcem i ljude rade ono što im donosi novac. Ovo je organska proizvodnja, nema košenja, one su puštene i slobodne, telad sisaju. Treba biti više vodenih bivola u Srbiji, jer je to mleko nešto posebno, treba to probati!" tvrdi Vuletin.