Za godinu dana - nova pravila o količinama aflatoksina u mleku

Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku od decembra sledeće godine biće pet puta manji nego što je sad. Tako, umesto 0,25, u mleku neće smeti da bude ove kancerogene materije više od 0,05 mikrograma po litru. Koncentracije ove materije, već godinama su u Srbiji na klackalici, naročito što je naša zemlja područje koje je podložno ovoj gljivici, pišu Večernje novosti.

Izmenjeni Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenti u hrani, za aflatoksin u mleku počinje da važi od 1. decembra 2022., a stručnjaci smatraju da će najviše problema kod prilagođavanja, imati mali proizvođači. Ništa lakše neće biti ni malim mlekarama, koje, u najvećem broju slučajeva, nisu ni kotrolisale nivo ovog mikotoksina.

"Proizvođači mleka su se prilagodili, ali treba to da urade i oni koji prave stočnu hranu. To se najviše odnosi na firme koje lageruju kukuruz i sve ostale komponente koje se koriste za smešu hrane za životinje, a može da sadrži aflatoksin. Ti smeštajni kapaciteti moraju da budu kako treba. Da zrno bude dobro osušeno pre nego što se skladišti", objasnila je za ovaj medij predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski i dodala da ne postoji studija koja je dokazala uticaj aflatoksina na ljude.

"Ne treba zaboraviti ni da ga najviše ima u orašastim plodovima, ali je suština u tome koliko se pojede."

U kom slučaju je bezbedno?

Kako se navodi u Pravilnku, kikiriki, semenke drugih uljarica, jezgrasto voće, sušeno voće, pirinač i kukuruz, koji sadrže aflatoksine iznad odgovarajućih maksimalnih koncentracija može se staviti u promet ako:

• ta hrana nije namenjena za direktnu ishranu ljudi ili kao sastojak hrane;
• je ta hrana u skladu sa maksimalnim koncentracijama aflatoksina;
• je ta hrana podvrgnuta obradi koja uključuje sortiranje ili neki drugi postupak fizičke (mehaničke) obrade i kada posle tog postupka maksimalne koncentracije aflatoksina ne prelaze utvrđene vrednosti i ako taj tretman ne dovodi do drugih štetnih ostataka;
• je za tu hranu pri deklarisanju jasno navedena njena namena, uz stavljanje navoda: "Proizvod, pre upotrebe za ishranu ljudi ili korišćenja kao sastojak hrane, mora biti podvrgnut sortiranju ili drugom fizičkom (mehaničkom) postupku obrade radi smanjenja kontaminacije aflatoksinima".

Kako pravilno uskladištiti i sačuvati kukuruz

Kako smo ranije pisali, mikotoksini su ekstracelularni metaboliti plesni, koji su toksični ili imaju druge negativne biološke efekte po ljude i životinje. Ove plesni kontaminiraju žitarice pre i posle žetve, prilikom neadekvatnog skladištenja i posledično se mogu naći u hrani za životinje i ljude. Žitarice su najčešće kontaminirane aflatoksinom, deoksini-valenolom (vomitoksin, DON), zearalenonom, fumonizinima i T-2 toksinom.

Setimo se da je Srbiju i region 2013. godine, potresla afera prekomernih količina aflatoksina u mleku. Tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je da mleko sa količinom od 0,5 mkg aflatoksina potpuno bezbedno za upotrebu, dok je u Evropskoj uniji granica nivoa već tada bila 0,05. Nemačka je prva pronašla povećan nivo alfatoksnina M1 u kukuruzu koji je uvezla iz Srbije.

Granice su se od tada nekoliko puta menjale, od 0,5, pa 0,05, da bi već godinama bila 0,25 mikrograma po litru.