Obrok zasušenih krava mora biti prilagođen: težini grla, fazi razvoja ploda, trenutnoj kondiciji steone krave, apetitu. Pravilna ishrana u ovom periodu smanjuje pojavu metaboličkih poremećaja nakon telenja. Rast ploda najintenzivniji je u poslednja dva meseca steonosti.
Zasušenost je period pripreme krave za telenje i uvod u narednu laktaciju. Traje obično 40 do 60 dana. Period zasušenosti koji je kraći od 40 dana prekratak je za obnovu i odmor mlečne žlezde, a duži od dva meseca je neekonomičan, ne utiče na povećanje mlečnosti u narednoj laktaciji, a ponekad ima i kontraefekte na zdravlje životinje. Zasušene krave drže se i hrane odvojeno od ostalih grla na farmi, piše Radmila Cvijić na portalu Savjetodavna Srpske.
Obrok zasušenih krava mora odgovarati njihovim fiziološkim potrebama. S obzirom na potrebe krava tokom perioda zasušenosti, imamo dve faze:
Obrok zasušenih krava mora biti prilagođen: težini grla, fazi razvoja ploda, trenutnoj kondiciji steone krave, apetitu. Pravilna ishrana u ovom periodu smanjuje pojavu metaboličkih poremećaja nakon telenja. Rast ploda najintenzivniji je u poslednja dva meseca steonosti, ali su potrebe za hranom (energija, proteini) dosta manje u odnosu na potrebe za hranom u laktaciji. Posebno treba obratiti pažnju na energetsku vrednost obroka.
U početnoj fazi, krave imaju dobar apetit i mogu pojesti dosta više hrane nego što su stvarne potrebe pa je neophodno ograničiti količinu hrane, posebno hraniva bogata energijom. Ukupna količina hrane u ovoj fiziološkoj fazi je oko 2% suve materije od telesne mase krave. Koristiti livadsko seno zbog manjeg sadržaja kalcijuma u odnosu na lucerkino seno.
Trave dobar izvor hraniva, ali oprezno sa njima zbog mogućeg trovanja
Pojava mlečne groznice često je rezultat nepravilne ishrane zasušenih krava. Krave u periodu zasušenosti hrane se krmivima sa malim sadržajem kalcijuma (manje od 50 gr/d), malo fosfora (30-40 gr/d) i malo kuhinjske soli (30 gr/d). U obrok se može uvesti i 2-3 kilograma slame. Količinu silaže i drugih hraniva bogatih energijom ograničiti. Koncentrovani deo obroka smanjiti na 1-2 kg dnevno što zavisi od telesne kondicije krave.
U drugoj fazi, apetit krava i unos hrane smanjuje se, a potrebe u hranljivim materijama su veće. U ovom periodu krava konzumira do 1,8% suve materije od svoje težine. Smanjenje konzumacije kompenzuje se povećanjem koncentracije energije i proteina u hrani. Količinu koncentrata povećati na 2,5 do 4 kilograma dnevno. Koncentrovani deo obroka povećava se postepeno. Zasušenim kravama dodaju se vitaminsko-mineralni dodaci, koji sadrže više antioksidanata. U ovoj fazi krava treba da konzumira sve vrste hraniva koje će koristiti nakon telenja radi pripreme mikroorganizama u složenom želudcu.
Mora se posebna pažnja obratiti na kondiciju krava. Loša kondicija (ocena < 3) u periodu zasušenosti imaće za posledicu manju količinu mleka u narednoj laktaciji, a debele krave sklonije su metaboličkim poremećajima nakon telenja.
Tagovi
Autorka