Štete pričinjavaju sisanjem sokova na naličju lišća i utvrđeno je da se u toku vegetacionog perioda razvijaju tri generacije, ponekad čak i četiri, objašnjava diplomirani inženjer šumarstva u JP "Srbijašume" Adiba Džudović.
Među mnogim štetočinama koje se razvijaju u šumama, pre osam godina u Srbiji se pojavila i hrastova mrežasta stenica za koju, i dalje, ne postoji rešenje. Može se suzbijati, ali ne i iskoreniti.
Ova invazivna i veoma rasprostranjena vrsta najveće utočište pronašla je u šumama hrastova lužnjaka, najvrednijoj vrsti hrasta u našoj zemlji. Stenice najviše ima u šumi lužnjaka kojom gazduje Šumsko gazdinstvo "Sremska Mitrovica" u okviru JP "Vojvodinašume", kao i u Šumskom gazdinstvu "Beograd" u okviru JP "Srbijašume" u posavsko-podunavskom području.
Napadnuto 90% hrastovih šuma! Eksperti zabrinuti zbog hrastove mrežaste stenice
"Na hrastu lužnjaku je svuda, gde god da prođete, i krošnje već u junu, julu izgledaju dosta hlorotično. Štete pričinjavaju sisanjem sokova na naličju lišća i utvrđeno je da se u toku vegetacionog perioda razvijaju tri generacije, ponekad čak i četiri. Dolazi do karakterističnog tačkastog hlorotičnog obezbojavanja lišća", objašnjava diplomirani inženjer šumarstva u JP "Srbijašume" Adiba Džudović.
Smanjuje se intenzitet fotosinteze što za rezultat ima gubitak prirasta, fiziološko slabljenje stabala koja su kasnije podložnija nekim sekundarnim štetočinama. Za sada nema posledice sušenja, ali sigurno je da ima slabljenja, manjeg prirasta i u visinu i debljinu.
"Smatramo, mada to još uvek nije naučno potvrđeno, da dolazi i do lošijeg plodonošenja. Znači, nemamo godine punog uroda žira i to je nama šumarima značajno, zato što kada imamo žir onda možemo da radimo pošumljavanje setvom semena, a potreban nam je i za proizvodnju zdravih i kvalitetnih sadnica."
Jaki napadi stenice, s obzirom na to da nema puno prirodnih neprijatelja, zahtevaju primenu insekticida. Kako se radi o novoj štetočini i u okruženju nema iskustva sa suzbijanjem ovog insekta na taj način, u toku su različita istraživanja.
"Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada je sproveo istraživanje o primeni različitih insekticida i pokazalo se da oni na bazi bifentrina i tiametoksama imaju visoku efikasnost u kontroli, ali je problem što više nisu na listi registrovanih preparata od strane Uprave za zaštitu bilja", navodi sagovornica Agrokluba.
Najekonomičnije je suzbijati one preživele u rano proleće i to pre polaganja jaja, jer se tako izbegava pojava većih šteta i brojnost u toku vegetacije se smanjuje, a opravdano je suzbijati ih u rasadnicima i u mladim obnovljenim hrastovim kulturama u prvim godinama razvoja.
"I to smo uspešno radili u beogradskom gazdinstvu. Tretirali smo list čim se lepo formirao. To je bilo krajem aprila i u maju i na tim površinama je brojnost smanjena u samoj vegetaciji. Pojavili su se pred kraj vegetacije, ali je to zbog toga što su obično hrastove sastojine na staništima gde imamo odrasle hrastove u blizini, pa se lako prenesu."
Naše podneblje i klima prijaju razvoju ovih štetočina, posebno iz razloga što vole topla i duga leta, a biraju naličje lista što pokazuje da ne vole direktnu sunčevu svetlost.
"To takođe dodatno otežava suzbijanje u smislu da se mora primeniti metoda orošavanja uz pomoć vazdušne struje kada se radi tretiranje da bi se došlo do naličja lista", dodaje Džudovićeva.
Hrastova stenica uvezena je u Evropu iz Severne Amerike, gde inače ne izaziva velike štete na biljkama koje su zastupljene, jer je dugo prisutna. U Srbiji i Evropi je nova štetočina, prvi put zabeležena u Italiji 2000. godine, u Turskoj tri godine kasnije, a vrlo brzo proširila se i po drugim zemljama.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
