• Seča šuma
  • 19.06.2020. 16:30
  • Fruška Gora

Peticija za zabranu seče šuma na Fruškoj gori nastavlja se do avgusta

Prikupljanje potpisa na ulici obustavili su zbog uvođenja vanrednog stanja. Međutim, od cilja nisu odustali. Podršku građana nastavili su da traže nedavno, ponovo na ulicama nekoliko gradova, te kažu da će peticija trajati i u sledećem mesecu.

Foto: Facebook/Pokret Odbranimo šume Fruške gore
  • 312
  • 805
  • 1

Onlajn peticiju "Šume šume - sačuvajmo šume Fruške gore" od kraja maja prošle godine do sada potpisalo je više od 7.500 građana. Ista peticija pokrenuta je u martu ove godine na ulicama Beograda, Novog Sada i u planinarskom domu na Stražilovu na Fruškoj gori, gde je za tri dana prikupljeno oko 1.500 potpisa.

Pokret Odbranimo šume Fruške gore (Pokret OŠFG), nastao u martu mesecu 2019. godine kao neformalna građanska inicijativa, ovom peticijom želi da se izbori za zaustavljanje seče šuma u Nacionalnom parku Fruška gora (NP Fruška gora). Prikupljanje potpisa na ulici obustavili su zbog uvođenja vanrednog stanja. Međutim, od cilja nisu odustali. Podršku građana nastavili su da traže nedavno, ponovo na ulicama nekoliko gradova, te kažu da će peticija trajati i u sledećem mesecu.

Nezakonita seča i dalje prolazi nekažnjeno

"Polovinom avgusta, na sastanku koji ćemo, nadamo se, dogovoriti sa Ministarstvom zaštite životne sredine, predaćemo sve, do tad prikupljene potpise iz peticije sa ulice, ali i iz onlajn peticije. Zapravo, onlajn peticija postoji kako bismo mogli da informišemo javnost, da animiramo ljude i da temu stavimo u fokus. Prijatno smo iznenađeni što su nam se javili ljudi iz Vojvodine, ali i iz Beograda i rekli da će prikupljati potpise u naše ime u svom okruženju. Obrasce sa prikupljenim potpisima poslali su nam poštom", navodi Dragana Arsić ispred Pokreta OŠFG.

Jedan od razloga - nedovoljna pošumljenost

Jedan od glavnih razloga za ovu borbu je, navodi naša sagovornica, nedovoljna pošumljenost NP Fruška gora napominjući da je cela Vojvodina pošumljena svega 6,5 odsto u šta ulazi i NP Fruška gora.

"Vojvodini nedostaje 170.000 hektara šuma, zatim vetrozaštitni pojasevi. U Fondu za šume Vojvodine ove godine je izdvojeno 117 miliona dinara samo za šumske puteve, a nula dinara za pošumljavanje. U programu o nacionalnim parkovima za seču šuma ove godine planirano je 103 miliona dinara, za pošumljavanje nula dinara. Zato je važno da se zaustavi komercijalna eksploatacija šuma u NP Fruška gora."

Za (ne)pošumljavanje Vojvodine krive lokalne samouprave?

Zahtevi Pokreta OŠFG su i da se hitno zaustavi planska seča šuma, kako onih u državnom vlasništvu, tako i onih u privatnom.

"Kada je u pitanju privatno vlasništvo, mislimo na Eparhiju sremsku Srpske pravoslavne crkve kojoj je pre nekoliko godina vraćena jedna četvrtina površine NP Fruška gora i ona je drugi veliki vlasnik šuma u ovom nacionalnom parku", navodi Arsićeva.

Zaštitarski model upravljanja šumama

Poseban deo peticije odnosi se na uvođenje moratorijuma na seču šuma Fruške gore i to u trajanju od 20 godina. Na taj način bi se, objašnjava Arsić, dalo vremena ovim šumama da se oporave, sačuvaju i da se obnove kontinuiranim i stručnim pošumljavanjem svih ogoljenih površina koje su, smatra, nastale u poslednjih desetak godina.

Pokret OŠFG zalaže se i za uvođenje zaštitarskog modela upravljanja šumama Fruške gore jer, smatraju, trenutno je taj model šumarsko-komercijalni.

"Model upravljanja mora biti u funkciji zaštite prirodnih vrednosti jer je osnovna delatnost zaštićenih područja prirode, svih nacionalnih parkova zaštita prirodnih vrednosti. Taj model koji je sada u funkciji drvno-prerađivačke industrije, mora da se zameni zaštitarskim modelom. To je neophodno jer se moraju očuvati šumski biodiverzitet, ekosistemi i klimatska i socijalna funkcija šuma."

Zabraniti komercijalnu seču šuma

Peticijom se ovaj pokret zalaže i za izmenu Zakona o nacionalnim parkovima kako bi se povećala površina u režimu zaštite prvog stepena sa trenutnih tri na 20 odsto, da bi se eksplicitno zabranila komercijalna seča šuma, ograničila seča samo na seče održavanja postojećih šuma i šumskih staza i zabranila dalja izgradnja tvrdih šumskih puteva.

Za tri godine površine zaštićenih područija povećane za 100.000 ha

"To je jedan od načina kako se može zaštiti biodiverzitet - šta više, povećava se površina koja je u režimu prve zone zaštite gde nisu dozvoljene nikakve ljudske aktivnosti. Tražimo i da se sankcioniše i višegodišnji nesavestan rad upravljača koji je dokazan sa naših desetak inspekcijskih prijava koje smo podnosili prošle godine i koje su rezultirale ili prekršajnim prijavama uglavnom i sa jednim privrednim prestupom", kaže Arsićeva i dodaje da žele i da Vlada Republike Srbije donese Odluku o većem budžetskom finansiranju racionalno dimenzionisanog javnog preduzeća,

Delikatna tema?

U cilju rešavanja ovog problema, naša sagovornica kaže da je Pokret OŠFG pokušao da stupi u kontakt sa NP Fruška gora. Međutim, navodi, odnos ovog pokreta i NP Fruška gora može se okarakterisati kao 'delikatna tema'.

"Oni imaju izuzetno negativan odnos prema našoj ekološkoj borbi i prema ekološkim aktivistima u civilnom sektoru. Tome svedoči jedno obaveštenje koje oni drže od avgusta meseca prošle godine na svom sajtu. Dijalog je moguć sa njima i mi taj dijalog želimo, ali oni su ti koji bi trebalo da skinu to saopštenje sa svog sajta i da pokažu zaista dobru volju da sednu i razgovaraju sa nama. U njihovim očima mi smo instruisani i nestručni, tako da od njih zavisi. Moraju da pokažu razumevanje za našu borbu."

Volonteri žele da ožive stepski pašnjak na Fruškoj gori

U jednom delu saopštenja, koji je NP Fruška gora objavio 21. avgusta 2019. godine na svom sajtu, navodi se sledeće:

"Čest je problem današnjeg društva kada pojedinci obmanjuju javnost pa čak i medije kreirajući problem koji  zapravo ne postoji, a pravdaju se dobrim namerama i aktivizmom za opšte dobro dok za cilj ustvari imaju urušavanje ugleda kako određenog preduzeća tako i pojedinačnih struka kao što je to ovde slučaj od strane takozvanog Ekološkog pokreta koji nije registrovan i kao takav ne može da odgovara za učinjenu štetu i klevete", navodi se u tekstu saopštenja.

"Šetajuće drveće"

Mi smo poslali upit NP Fruška gora o tome kakav je stav Nacionalnog parka Fruška gora po ovom pitanju i šta je ono što Nacionalni park Fruška gora radi, odnosno koji plan ima za rešavanje ovog problema, ali do zaključenja ovog teksta odgovor nismo dobili.

Pokret najavljuje prikupljanje potpisa u ovom i narednom mesecu u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Sremskim Karlovcima, Beočinu, Rumi i na Fruškoj gori.

"Bićemo u našoj prepoznatljivoj scenografiji sa maketama drveća, bićemo šetajuće drveće na ulici tako da ljudi mogu lako da nas prepoznaju", navodi Arsićeva.


Tagovi

Pokret Odbranimo šume Fruške gore Nacionalni park Fruška gora Dragana Arsić Peticija Seča šuma Šume Fruške gore Šetajuće drveće


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Zrele, rukom brane!